subota, 21. siječnja 2012.

Embolija i infarkt pluća

Embolija pluća je začepljenje plućne arterije embolusom, koji najčešće nastaje od krvnog trombusa (obično deo tromba dubogih vena potkolenica se otkači i dospe u pluća). Ređe je to embolus nastao od masti, vazduha ili tumorskog tkiva. Infarkt pluća nastaje kada zbog začepljenja plućne arterije dođe do nekroze plućnog parenhima.
 
Uzrok nastanka
Trombusi koji zapuše plućnu arteriju u najčešće potiču iz vena nogu, trbuha i karlice, a retko iz desne komore ili pretkomore ili ruku. Stanja koja mogu da dovedu do tromboze su ujedno i stanja koja mogu da dovedu do embolije i infarkta. To su tromboflebitisi flebotromboz (posebno dubokih vena potkolenica), hirurške intervencije u trbuhu i karlici, sepsa, prelomi (frakture), insuficijencija srca, infarkt miokarda, srčane aritmije, valvularne srčane mane, dugotrajno ležanje u krevetu, prava policitemija, gojaznost, maligni tumori, naročito prostate i pankreasa. Trombus može da se otkači sa mesta nastanka, a zatim dospe u pluća pri nekom naglom pokretu, kašlju ili nekom drugom naprezanju.

Klinička slika embolije
Ako dođe do zapušenja glavneg stabla plućne arterije ili obe plućne arterije, nastupa momentalna smrt. Ako bolesnik preživi masivnu emboliju, razvija se težak šok. Kasnije se javlja teška dispneja (otežano disanje ), bolesnik je jako uplašen, ima bol iza grudne kosti, kao kod infarkta miokarda i obliva ga hladan znoj. Razvija se bleda cijanoza, krvni pritisak pada, puls je ubrzan, vene na vratu nabrekle i jetra se postepeno uvećava. Ako je plućna embolija manja, bolesnig ima blagu i kratkotrajnu dispneju, uznemiren je, naglo se preznojava, ima tahikardiju, umereno povišenu temperaturu, a osnovna bolest se pogoršava. Često se embolija ne dijagnostikuje, već se na nju pomisli tek kada se dijagnostikule infarkt pluća.

Klinička slika infarkta pluća
Kod bolesnika kod kojih je kolateralna cirkulacija slaba, zbog plućne ili srčane bolesti (10 % slučajeva), razvija se infarkt pluća. Simptomi infarkta pluća se javljaju 12 do 48 časova nakon embolije pluća. Naglo se javlja pleuralni bol lokalizovan u donjim delovima pluća. Bol moće da se projektuje u vrat ili u gornji deo trbuha. Ostali simptomi su uporan kašalj, iskašljavanje sukrvičavog ispljuvka, otežano disanje (dispneja), tahikardija, povišena temperatura, nekada blaga žutica (subikterus).
Laboratorijski se konstartuje povišen broj leukocita, ubrzana sedimentacija, povišen bilirubin i dehidrogenaza mlečne kiseline u krvi. Na rendgenu se vidi karakteristično trouglasto zasenčenje ili okrugla i nepravilna senka kao kod bronhopneumonije.

Tok i prognoza
Može doći do trenutne smrti ili posle par dana. Ako embolija nije masivna, infarkt pluća koji sledi za njom, bilo da je komplikovan pleuralnim izlivom ili ne, prolazi kroz dve do četiri nedelja ostavljajući fibrozne trake i ožiljke. Ako se infarkt komplikuje zapaljenjem pluća ili apscesom pluća, bolest tzraje duže.

Lečenje
Trombolitička terapija (razlaganje tromba) je glavna terapijska mera. Sprovodi se streptokinazom, urokinazom i tkivnim aktivatorom plazminogena (rT – PA). Nesme da se primenjuje u onim stanjima gde može doći do krvarenja (trudoća, unutrašnja krvarenja u zadnja dva meseca, povrede ili operacije u zadnjih deset dana i maligna hipertenzija). Zatim se primenjuje antikoagulantna terapija, koja se sprovodi infuzijom heparina ili antikoagulansima u obliku tableta (Farin, Pelentan i dr.). Antiagregaciona terapija (sprečavanje tromboze) se obično sprovodi Aspirinom. Koriste se i bronhodilatatori (šire disajne puteve, olakšavajući disanje) i antibiotici.

Preventiva
Preventiva se sastoji u sprečavanju venskih tromboza. Potrebno je rano napuštanje postelje posle operacije i porođaja, lečenje zapaljenja vena i septičkih stanja, a kod srčanih bolesnika, gde može doći do tromboze, sprovodi se dugotrajna antikoagulantna terapija.
izvor: http://www.porodicnilekar.net

Nema komentara:

Objavi komentar

Napomena: komentar može objaviti samo član ovog bloga.