četvrtak, 16. veljače 2012.

Evaluacija terapijskog tretmana hroničnog kancerskog bola praćenjem stepena njegovog intenziteta kod onkoloških plućnih bolesnika


Nišević V 1, Kakaš M1,Sečen N1, Huber Patarica E2
1.  Institut za plućne bolesti Vojvodine, Sremska Kamenica, Klinika za pulmološku onkologiju, Srbija
2. Institut za onkologiju Sremska Kamenica,  Klinika za onkološku hirurgiju, Srbija

UvodLečenje lekovima je „kamen temeljac“ u otklanjanju bola u bolesnika sa malignim oboljenjima. Lekovi prve linije su opioidi, a lek izbora je morfin. Hronični kancerski bol zahteva stalnu medikamentoznu terapiju „terapijska zavisnost“, a ne po potrebi. Osnovna strategija za farmakoterapiju kancerskog bola je analgetička trostepena lestvica predložena od strane WHO, koja se odnosi na jačinu bola i na izbor analgetika. Intenzitet bola je moguće izmeriti upotrebom vizualne analogne skale, numeričke skale (0-10)  i verbalnom skalom. Jačina bola preko  4 na numeričkoj skali zahteva analgetičku intervenciju, a preko 7 smatra se urgentnim stanjem u onkologiji.  Nijedan bolesnik sa malignim oboljenjem ne sme da živi ili da umre sa nelečenim bolom.                                                                            
Cilj:  Cilj ove studije je bio utvrdjivanje pravovremene primene odgovarajuće vrste analgetika i njegove doze na osnovu evaluacije intenziteta hroničnog kancerskog bola numeričkom skalom.                  
Pacijenti i metodeU ovoj prospektivnoj otvorenoj nerandomiziranoj studiji, učestvovalo je 2406  pacijenata, koji su kako u hospitalnim tako i u ambulantnim uslovima, medikamentozno tretirali hronični kancerski bol u periodu od godinu dana (avgust 2006. – avgust 2007.) u Institutu za plućne bolesti Vojvodine u Sremskoj Kamenici. Intenzitet bola je meren numeričkom skalom od 0 do 10 po subjektivnom iskazu bolesnika na inicijalnom specijalističkom onkološkom pregledu i nakon primenjene odgovarajuće analgetske terapije.                                                                                                               RezultatiOd ukupnog broja onkoloških bolesnika uključenih u studiji 45% je prijavilo bol, a kod njih je samo u 3,5% bol bio potpuno otklonjen. Svaki peti pacijent sa bolom je bez analgetičke terapije (21%), a 79% je imao preporučen tretman. 65% pacijenata nije imalo dobru kontrolu bola, a od njih je 32% imalo bol  5 ≥. Svaki deseti bolesnik koji nije na analgetičkoj terapiji zahteva opioidnu analgeziju. U 23% pacijenata korišćena je politerapija u suprimiranju bola, a 77% je bilo na monoterapiji. Od toga 64% na NSAL, 18% na slabim opioidima, a 16% na jakim. Jaki opioidi se ne koriste u adekvatnim dozama: Durogesic  93% sa NRS=5,5, morfin  2,3% sa NRS=5,6, metadon  3,6% sa NRS=6,7. Svega 10% pacijenata na Durogesic-u je na dozi većoj od 100mcg/h.                                                                                         
Zaključak45% pacijenata koji prolaze kroz Onkološku ambulantu ima bol. Kod samo 3,5% bolesnika analgetička terapija je postigla potpunu kontrolu bola. Čak 21% sa bolom ne prima nikakvu analgetičku terapija, a od toga broja svaki deseti pacijent zahteva terapiju opioidima. Znači da opioide ne dajemo u dovoljnim dozama.
Sve ovo navodi na alarmantnu situaciju u medikamentoznom tretmanu petog vitalnog znaka i potrebu za evaluiranjem bola svakog našeg pacijenta uz pravilnu titraciju analgetičkih lekova.                                                                                                                                                                 
Ključne reči:  kancerski bol, opioidi, analgezija, NRS.


Više o zdravlju i ishrani možete pročitati na:


Nema komentara:

Objavi komentar

Napomena: komentar može objaviti samo član ovog bloga.