petak, 13. travnja 2012.

Cigareta je ubica


Pronadeno je da svaka cigareta sadrži preko 4000 razlicitih sastojaka, i da nijedan nije koristan za ljudski organizam.
Duvanski dim se sastoji iz dve faze: gasne i partikularne (cesticne). Najviše neželjenih efekata u gasnoj fazi prouzrokuju CO, CO2, AZOTNI OKSIDI, NH3,ugljovodonici koji isparavaju, alkoholi, aldehidi i ketoni. Neki od njih snažno koce pokrete, a drugi dovode do nadražaja disajnih puteva. Prtikularna faza
sastoji se od NIKOTINA, KATRANA I VODE.
Najopasniji od svih njih su nikotin, katran i CO. Tu se još nalazi i radioaktivni polonijum i nikal koji mogu dovesti do raka pluca. Nikotin, koji se inace izjednacava sa cigaretom, vrlo brzo se apsorbuje u organizam, bilo putem pluca ili kože. U organizmu se brzo inaktiviše ili izluci mokracom. Sa popušenom cigaretom ubacuje se 0,3-1 mg nikotina, uzrokujuci srcane tegobe (ubrzan srcani rad, blagi povišen pritisak, ubrzano disanje, inhibira osecaj žedi, smanjeno izlucivanje mokrace,...), a kod gladnih osoba povecava se nivo šecera u krvi. Može se javiti uznemirenost, premor i povracanje.

BOLESTI
Mnoga koplja se lome oko toga da li cigareta uzrokuje bolest ili ne. Pušaci su zagovornici teorije da cigareta ne uzrokuje bolest, više nego druge stvari iz našeg okruženja. Navode bezbroj primera njihovih bližnjih koji su pušili 50 i više godina i doživeli duboku starost. A evo šta kaže nauka.


Ono što je jasno je da pušenje dovodi do brojnih neželjenih efekata
a najvažniji od njih su: akutni i hronicni bronhitis, arterioskleroza, cir na
želudcu ili duodenumu, bolesti srca,... Oko 50 % pušaca umire od bolesti koje su povezane sa pušenjem. Po podatcima SZO, sa popušenom cigaretom skracujemo život za 5.5 minuta. Pomnožite to sa brojem popušenih cigareta dnevno ili godišnje. Lepa cifra.
Pri tome rizik za pojavu bolesti nije isti kod svih pušaca. Zavisi od
navika pušaca, od inteziteta pušenja, kao i drugih faktora rizika (gojaznost, hipertenzija, ishrana,...). Oko polovine pušaca umire od kardivaskuiarnih bolesti. Imaju oko 29x vecu šansu da dobiju infarkt miokarda, narocito mlade osobe. Pušaci su na vrhu liste za naprasnu smrt, moždani udar i nestabilnu anginu pektoris. Rak bronha 10x je cešci kod pušaca, i proporcionalan je broju popušenih cigareta. Rizik zavisi i od dubine inhalacije, kao i vremena pocetka pušenja.
Sa prestankom pušenja rizik se smanjuje, ali nikad ne nestaje.
Pušenje najcešce dovodi do oštecenja disajnih organa i praceno je
kašljem i povecanom sekrecijom. Pušaci cešce obolevaju od cira na želudcu i duodenumu, kod kojih cir teže zarasta i cesto recidivira.

PASIVNO PUŠENJE
Osnovno pravo svakog coveka je pravo na izbor i pravo na slobodu. Pušacima su oba prava zagarantovana (mada u poslednje vreme u mnogim državama ta prava im se sve više smanjuju), a šta je sa nepušacima? Da li su njihova prava ugrožena? Da li oni imaju prava na izbor? Da li dete u majcinoj utrobi može da bira?
Upravo u kršenju osnovnog demokratskog prava leži osnovna opasnost. Jer, pušaci ako i izaberu put rizka, rizikuju sopstveno zdravlje, dok nepušacima je sve to nametnuto. Oni kao da nemaju prava na izbor, a zdravlje im je isto tako ugroženo kao i pušacima. Pasivni pušaci povecavaju rizik nastanka infarkta miokarda za oko 2x, cešce se javljaju i druge bolesti pušenja kao što su rak pluca, hronicni bronhitis, bronhijalna astma, cir na želudcu i duodenumu.
Nauka kaže jedno, vaš izbor može biti drugaciji. Ipak to je vaše zdravlje. Ali i drugi imaju pravo na izbor, na primer deca... Moramo biti odgovorni bar prema njima, ako nismo prema sebi. Jer oni imaju pravo na zdravu sredinu, zdravo okruženje. Treba svima da bude jasno da sloboda pušaca treba da se završava tamo gde pocinje sloboda onih koji ne žele da puše.

autor: dr N. Čikiriz 

Nema komentara:

Objavi komentar

Napomena: komentar može objaviti samo član ovog bloga.