petak, 13. travnja 2012.

Šta je to cigareta?


Kad postavimo pitanje šta je to cigareta, dobicemo razlicite odgovore u zavisnosti da li odgovaraju pušaci ili nepušaci. Jednostavno ceo svet se podelio u dva tabora, oko te male, uvijenom hartijom, stvari. Jedni su za, a drugi protiv. Neutralnih gotovo da nema.

A sve više je cigareta koje se dime, i sve više zabrana protiv njih. Mladima ona znaci ulaznicu u svet odraslih. Krajem 60-tih, prva se palila posle prvog seksualnog odnosa (gledali smo u yu filmu "Bal na vodi") i dovoljno je bilo pojaviti se u društvu sa cigaretom, znalo se da je "mrak" skinut.
Danas, prva se pali mnogo ranije od nastanka polne zrelosti, još u osnovnoj školi. U glavama mladih ona znaci mnogo više od zagušljivog dima koji im nadražuje pluca i peku oci. Ona znaci prijem u društvo, stavljanje u isti ravnopravan položaj sa drugim.
A i samo to društvo mladih pušaca je obavijeno velom tajne, mistifikovano. Jer na skrovitom delu, na velikom odmoru, pale se cigarete, obazrivo, da slucajno ne bi bili otkriveni od nastavnika ili drugih, jer rade zabranjenu stvar. Po prvi put krše smernice svojih roditelja, po prvi put novac za užinu troše na cigarete, po prvi put osecaju da odlucuju sami. Po prvi put u njima se javlja duh buntovnika.
Da li zbog nedovoljne kontrole roditelja ili citavog društva, tek mladi se okrecu ka cigareti, odvajajuci se od ostalih, pokazujuci da su sposobni da sami "odlucuju". Da li je odluka prava lli ne, to je drugo pitanje.
Kasnije cigareta postaje neotudivi deo nas, vezana neraskidivim vezama pali se još dok ne otvorimo oci, na wc šolji, uz kafu... Poboljšava nam socijalni život (cuveno pitanje: "Imate li vatre?" i da izgleda kao reklama "mnogi su se tako smuvali". Cigareta nam zapošljava ruke kad ne znamo šta cemo sa njima, palimo je kad razmišljamo i kad ne, kad smo srecni i nesrecni, u društvu i kad smo sami, pre i posle rucka, pre spavanja, dok gledamo film, slušamo muziku, šetamo,... Nekada je bio (a negde i sada) odlican izgovor za zabušavanje na poslu, cuveno: "evo, sad cu, samo da ispušim cigaretu."
I svi se klanjaju pred Njenim Velicanstvom Cigaretom. Normalno da
niko ne sme da vas prekida dok pušite. Sa cigaretom u ustima, kontrolišete situaciju, jer za sve što traže od vas, možete reci: "Sacekajte samo da završim" ponosno pokazujuci na cigaretu i tu je kraj.
Prvo što proverimo kad negde krenemo- da li su tu cigarete? Prvo što pušac kupi ujutru, nisu hleb i mleko, vec cigarete. Sve može, ali za cigarete MORA da ima. I tako verno služimo njoj, CIGARETI, nesvesno joj podredujuci život.

domaci.de 

Nema komentara:

Objavi komentar

Napomena: komentar može objaviti samo član ovog bloga.