ponedjeljak, 27. veljače 2012.

Bronhiektazije

Etiologija
Uzroci su mnogobrojni, a najčešći su : urođene bronhiektazije, mehanička oštećenja bronhija, inflamatorni pneumonitis (aspiracija želudačnog sadržaja ili hemikalija, inhalacija gasova, lekovi i dr.), granulomatoze (tuberkuloza, sarkoidoza), imune deficijencije, poremećaji mukocilijarnog klirensa, postifektivno oštećenje bronhija (bakterijama, virusima ili protozoama).
Dva su preduslova za nastanak ovog oboljenja : opstrukcija jednog ili više bronha i nastanak infekcije distalno od opstrukcije. U osnovi je poremećaj mukocilijarnog klirensa tako da dolazi do dužeg zadržavanja mukusa (sluzi) i mikroorganizama što prouzrokuje oštećenje epitela i povećanja sekrecije mukusa. Sve to stimuliše zapaljenjski odgovor organizma, ali s obzirom da uzročnik ne može da se eliminiše nastaje hronična inflamacija (zapaljenje).

Klinička slika

Tipičan oblik prati obimna ekspektoracija (iskašljavanje), najčešće ujutru. Simptomatologija koja prati tipičan oblik obuhvata kašalj, otežano disanje, sekreciju iz nosa gnojavog sadržaja, maljičasti prsti, iskašljavanje krvi.

Dijagnoza

Metoda kojom se postavlja dijagnoza zavisi od stepena oštećenja, tj. od anatomskih promena. Najvažniji je auskultatorni nalaz prilikom koga se na periferiji pluća čuje vezikularno disanje sa inspirijumsko-ekspirijumskim pucketanjem. Radiološki nalaz nije karakterističan. Danas se u dijagnostici koristi CT visoke rezolucije (HRCT). Laboratorijske analize u mirnoj fazi bolesti su uredne, a u egzacerbaciji je ubrzana sedimentacija i postoji leukocitoza. U funkcionalnom ispitivanju pluća imaju lako oštećenu funkciju restriktivnog tipa.

Lečenje

Potpuno izlečenje je moguće hirurškim putem. Konzervativna terapija podrazumeva upotrebu antibiotika, sprovodjenje posturalne drenaže, upotrebu bronhodilatatora i higijensko dijetetski režim.     

izvor:www.stetoskop.info


Više o zdravlju i ishrani možete pročitati na:

Aktinomikoza pluća

Aktinomioza pluća je danas raritet, što se pripisuje upotrebi antibiotika.

Etiologija
Plućna aktinomikoza je izazvana asporogenim gram pozitivnim anaerobnim bakterijama, prvenstveno Actinomyces israelii. Zbog svoje filamentozne strukture A. israelii  dugo je svrstavan među gljive. Pripada saprofitnoj flori čoveka i životinja i najčešće se nalazi u ustima, ždrelu i debelom crevu. Da bi se bolest manifestovala, A. israelii se mora naći u anaerobnim uslovima što se dešava najčešće pri povredama, ekstrakciji zuba, hirurškim zahvatima.

Klinička slika
Simptomi od strane respiratornog trakta u početku su suv kašalj, subfebrilnost, kasnije kašalj postaje produktivan, purulentan (gnojav), a ponekad i sukrvičav. Pri širenju procesa prema torakalnom zidu javlja se bol. Ako promene progrediraju, stvaraju se apscesne šupljine a moguće je i stvaranje empijema. Proces može zahvatiti perikard, dijafragmu, rebra i grudni deo kičme.

Dijagnoza
Postavlja se na osnovu kliničke slike, rendgenografije i mikrobioloških ispitivanja-dokazom druza (kolonije uzročnika) u ispljuvku, gnoju, bioptičnom i aspiracijskom materijalu.

Lečenje
Lek izbora je penicilin G. Daju se visoke doze penicilina. Kod preosetljivih na penicilin preporučuju se adekvatne doze tetraciklina, rifampicina, eritromicina. U težim slučajevima primenjuje se hirurško lečenje.
izvor.www.stetoskop.info

Više o zdravlju i ishrani možete pročitati na:

petak, 17. veljače 2012.

Udruženost astme i drugih atopijskih bolesti kod dece – naš materijal


Anđelković S.

Zdravstveni centar "Sveti Luka" Smederevo, Srbija

Uvod: Alergijski rinitis i atopijski dermatitis se često javljaju udruženi uz astmu.
Cilj: Utvrditi učestalost alergijske kijavice, urtikarije i  ekcema kod dece sa alergijskom astmom.
Materijal: Retrospektivna studija je obuhvatila 200 dečaka i 100 devojčica sa alergijskom astmom uzrasta do 14 godina. Sva deca su koristila profilaktičku terapiju. Ispitanici su bili podeljeni u dve grupe, zavisno od toga da li su senzibilisani na grinje i prašinu ili ne. Unutar obe grupe razmatrane su  posebno grupa dečaka i grupa devojčica.
Rezultati: Prosečna starost naših ispitanika iznosila je 6,8 godina. Najveći broj dece je senzibilisan na kućnu prašinu i grinje (85%). Kod dečaka je najčešće zastupljen alergen bila kućna prašina, kod devojčica grinje. Polovina ispitanika ima atopijski dermatitis. Dečaci koji nemaju  senzibilizaciju na grinje i prašinu imaju ekcem u 25%, kijavicu  u 10% i  urtikariju u 5%. Dečaci senzibilisani na grinje i prašinu imaju 2,5 puta češće ekcem (63%), dva puta češće alergijsku  kijavicu  (20%) i  1,5 češće urtikariju ( 14%) u odnosu na prvu grupu. Kod devojčica koje nemaju senzibilizaciju na grinje i prašinu, ekcem i alergijska kijavica se javljaju u istom procentu (23%), a urtikarija  u 2,5 %. Devojčice sa  senzibilizacijom na grinje i prašinu imaju tri puta češće ekcem  (66%), kijavicu  u sličnom procentu (28%), urtikariju u 7%  slučajeva  u odnosu na prvu grupu.
Zaključak: Ekcem i urtikarija su značajno češći kod dečaka i devojčica  senzibilisanih na grinje i prašinu. Alergijska kijavica se češće javlja u grupi devojčica koje nemaju semzibiliazciju na grinje i prašinu.

Ključne reči: astma, ekcem, rinitis


Više o zdravlju i ishrani možete pročitati na:

www.haelthydiet.blogspot.com

Značaj pozitronske emisione tomografije (PET) za procenu stadijuma nesitnoćelijskog karcinoma pluća – prikaz slučaja


Cvetković GŽ; Plavec GI; Tomić I; Milić R, Šarac S

Klinika za plućne bolesti, Vojnomedicinska akademija- Beograd, Srbija


Uvod:PET ima veoma važnu ulogu  za procenu stadijuma bolesti kod nesitnoćelijskog karcinoma pluća, ulogu vodiča za odlučivanje o terapijskom postupku, za praćenje terapijskog odgovora  i otkrivanje recidiva bolesti. Kada su u pitanju metasaze u nadbubrezima  senzitivnost PET skenera je 100%, a specifičnost 93,8% (Blake M.A. et al.)
Prikaz bolesnika: Bolesnik star 55 godina imao je  tegobe po tipu  subfebrilnosti, bolova u grudima i nadražajnog kašlja mesec dana. Pušač 90 paklo-godina. Na radiografiji pluća viđena je  okrugla senka prečnika 4,5cm u desnom gornjem plućnom režnju.  Prema skeneru grudnog koša i gornjeg abdomena tumor u nivou desnog glavnog bronha infiltrisao je  gornju šuplju venu i desnu granu plućne arterije, a levi nadbubreg bio je  izmenjenog oblika, veličine 2,5cm. Endoskopski je postojala ekstramuralna kompresija membranoznog zida desnog glavnog bronha i opturacija bronha za gornji režanj tumorom. Histopatološki radilo se o skvamocelularnom G2 karcinomu. Procenjeno je da je u pitanju T4N0M1 t.j. IV klinički stadijum bolesti. Nakon četri ciklusa hemioterapije po protokolu paclitaxel- cisplatin postignuta je parcijalna regresija tumora (radiografski senka prečnika 2cm). Angiografijom gornje šuplje vene dobijen je normalan nalaz. S obzirom na to da su dimenzije levog nadbubrega ostale nepromenjene, postojala je dilema da li je maligno izmenjen. Urađen je PET skener koji je pokazao postojanje tumora u desnom gornjem plućnom režnju i adenoma levog nadbubrega,  što je značilo da se radi o Ib kliničkom stadijumu bolesti. Učinjena je desna gornja lobektomija uz radikalnu limfadenektomiju i potvrđeno je da se radilo o Ib stadijumu bolesti (T2N0M0). Bolesnik je godinu dana nakon operacije bez znakova bolesti.
Zaključak: PET skener je potvrdio svoj značaj pouzdane neinvazivne metode u   pravilnoj proceni kliničkog stadijuma bolesti kod nesitnoćelijskog karcinoma pluća.

Ključne reči: Pozitronska emisiona tomografija, nesitnoćelijski karcinom pluća, procena stadijuma bolesti, metastaze


Više o zdravlju i ishrani možete pročitati na:


Veza između atopijskog statusa i pušačkih navika majki


Laković G, Živković Z, Rodić V, CerovićS, Radić S, Jocic- Stojanovic J, Milanović V, Veljković P.

Centar za dečje plućne bolesti i TB, KBC “Dr Dragiša Mišovic-Dedinje”, Beograd, Srbija

Cilj: utvrditi da li postoji razlika u atopijskom statusu dece astmatičara podeljene u dve grupe, shodno tome da li su im majke pušači ili nepušači.
Metod: istrazivanje je obuhvatilo 78-oro dece, uzrasta 4 do 12 godina. Pacijenti su podeljeni u 2 grupe: grupu A su činila deca čije su majke pušile pre i za vreme trudnoće, kao i tokom dojenja. Grupa B se sastojala od dece astmatičara čije su majke nepušači. Koristili smo standardizovani upitnik i kliničku evaluaciju. Kod svih pacijentaa razmatrani su sledecći parametri : IgE, postojanje atopijskog dermatitisa, pozitivne kožne probe na inhalatorne i /ili  nutritivne alergene, postojanje alergijske astme u užoj familiji. Rezultati : grupa A se sastoji od 37 pacijenata, a grupa B od 41 pacijenta. U grupi A vrednosti za IgE variraju od 109 IU/mL do > 2000 IU /mL kod 92,8 % pacijenata, dok u grupi B varira od 78 IU/mL do > 2000 IU/mL kod 62,5% pacijenata. U grupi A atopijski dermatitis je ispoljen kod 54,6% dece, a u grupi B kod 32,85% pacijenata. Pozitivne kožne probe u grupi A imalo je 82,14% pacijenata, dok je u grupi B to iznosilo 66,6% dece. Grupa A je imala veću učestalost javljanja astme u užoj familiji u odnosu na grupu B, ali bez značajnije statističke razlike.
Zaključak: značajno veći broj pacijenata u grupi A je imao povišene vrednosti za IgE, kod većeg broja dece je došlo do ispoljavanja atopijskog dermatitisa i veći broj njih je imao pozitivne kožne probe.

Ključne reči: atopijski status, pušenje, bronhijalna opstrukcija


Više o zdravlju i ishrani možete pročitati na:




Dijagnostički i prognostički značaj NSE i CYFRA 21-1 kod nesitnoćelijskog karcinoma pluća


Karličić V1, Jovelić A 2, Tomić I 1

1Klinika za plućne bolesti, Vojnomedicinska Akademija, Belgrade, Serbia

2Univerzitetska klinika za kardiologiju, Institut za kardiovaskularne bolesti Vojvodine, Sremska Kamenica, Serbia

Uvod: Tumorski markeri su pokazatelji postojanja tumora. Mogu biti antigeni ćelijske membrane, proteini plazme, enzimi i hormoni. U kliničkj praksi, pod ovim pojmom se podrazumeva molekul koji se može otkriti u plazmi i drugim tečnostima i da se na taj način potvrdi postojanje tumora.
Citokeratin 19 (Cyfra 21-1) i neuron specifična enoza(NSE) su tumorski markeri koji se najčešće koriste u dijagnostici karcinoma pluća.
Cilj rada: Utvrditi senzitivnost i specifičnost tumorskih markera Cyfra 21-1 i NSE u dijagnozi nemikrocelularnog karcinoma pluća. Odrediti korelaciju kliničkog stadijuma nemikrocelularnog karcinoma pluća i serumske koncentracije tumorskih markera NSE i CYFRA 21-1.
Bolesnici i metode: Cyfra 21-1 i NSE su određeni kod 70 bolesnika sa nemikrocelularnim karcinomom pluća, kod 30 bolesnika sa nemalignim bolestima pluća i kod 30 dobrovoljnih davalaca krvi. Analizirana je korelacija koncentracije tumorskih markera sa stadijumom bolesti. Vrednosti koncentracije tumorskih markera su određivane imunoradiometrijskom  metodom, komercijalnim kitovima ELSA, francuske firme CEDEX.
Rezultati: Muškarci su činili 88,5%(62) a žene 11,5%(8), prosečne starosti 62,5 g(42-77). Planocelularni akrcinom je dokazan kod 60%(42), adenokarcinom kod 31,5%(22) i drugi nemikrocelularni karcinomi kod 8,5%(6).U prvom kliničkom stadijumu je bilo 12,9%(9), u drugom 22,9%(16), u trećem 41,4%(29) i u četvrtom 22,9%(16) bolesnika.
Utvrđena osetljivost, specifičnost i predviđajuća vrednost za NSE je 30%, 100%, 100% i za Cyfra 21-1 je 60%, 98,3%, 100%.
Korelacija stadijuma bolesti i serumske koncentracije Cyfra 21-1 je utvrđena na nivou 0,05 statističke značajnosti, pri čemu je utvrđena najbolja korelacija sa T parametrom stadijuma bolesti. Nije utvrđena statistička značajnost koncentracije NSE i stadijuma bolesti.
Zaključak: Cyfra 21-1 je tumorski marker prihvatljive senzitivnosti i odlične specifičnosti za dijagnozu nemikrocelularnog karcinoma pluća. Zbog dobre korelacije serumske koncentracije Cyfra 21-1 sa stadijumom bolesti može biti od koristi u proceni proširenosti nemikrocelularnog karcinoma bronha.


Više o zdravlju i ishrani možete pročitati na:






HOBP/ Ca pluća



Vučić M, Korica R, Čadjo M, Duronjić M

Klinika za plućne bolesti, Klinički Crntar Banja Luka, Republika Srpska, Bosna i Hercegovina

U periodu od 1995- 2005 u našoj klinici je dijegnostikovano21 karcinom pluća kod naših dugogodišnjih pacijenata od HOBP.
Prosječna dužina liječenja  ovih bolesnika od HOBP do sada je oko 14,6 godina.
Ovi slučajevi su doveli do istraživanja HOBP/Ca pluća u poslednjih 20 godina koji su liječeni u našoj klinici.
Utvrđivanje uzroka sve češćeg obolijevanja pacijenata sa HOBP od Ca pluća zahtijeva velika materijalna sredstva i trud u dužem periodu.
Zbog hroničnog toka bolesti imamo češće kontakte sa tim pacijentima u našoj klinici.
Odlučili smo da određenim dijagnostičkim postupcima pokušamo sa ranom dijagnozom karcinoma pluća kod ovih pacijenata.
To sprovodima češćim RTG kontrolama intratorakalnog statusa (2 puta godišnje), svaka tri mjeseca citološkom kontrolom sputuma na M.C,određivanje tumor markera svakih tri mjeseca, KT grudnog koša jednom godišnje, ciljanom bronhoskopijom kod sumnje na obolenja kao i drugim dijagnostičkim postupcima.
Ovim raadom smo u poslednje dvije godine  otkrili 5  karcinoma pluća kod pacijenata sa HOBP,u ranoj fazi. To je dovelo do izbora najpovoljnijih terapijskih postupaka.Pomjrena je grannica preživljavanja, do mogućeg izlečenja.
Mislimo da će ova dva uporedna istraživanja dati odgovore na pitanje sve češćeg obolijevanja pacijenata sa HOBP od Ca pluća.
Ova istraživanja zahtijevaju velika materijalna sredstva, dobru saradnju pacijenata,kao i angažovanje većeg broja medicinskih radnika. I pored toga postepeno ćemo ova istraživanja proširiti na druge hronične bolesti pluća koje se liječe u našoj ustanovi.


Više o zdravlju i ishrani možete pročitati na:


Fleksibilna bronhoskopija u pedijatrijskoj respiratornoj medicini


Zivkovic Z, Radic S, Cerovic S, Rodic V, Jocic-Stojanovic J

Centar za decje plucne bolesti i tb,KBC  “Dr Dragisa Misovic”, Beograd, Srbija


Indikacije za fleksibilnu bronhoskopiju (FB) u dijagnosticke svrhe variraju u zavisnosti od uzrasta pacijenta. Kod dece od velikog znacaja moze biti kada se iskljuci patoloski nalaz; na taj nacin se dalja ispitivanja i lecenje prekidaju. S druge strane, nalazenje npr. stranog tela zahteva sprovodjenje daljih intervencija, kao sto je u ovom slucaju rigidna bronhoskopija. Fiberopticka bronhoskopija disajnih puteva kod dece se sastoji od pregleda gornjih disajnih puteva: nosa, farinksa, larinksa, traheje kao i inspekcije bronhijalnog stabla. Pronalazak bronhoskopa malih promera pruza mogucnost ispitivanja disajnih puteva dece najmladjeg uzrasta, sto je imperativ za otklanjanje mogucnosti postojanja urodjenih anatomskih anomalija. Indikacije za izvodjenje FB u nasoj ustanovi su: akutni zapaljenski proces u donjim disajnim putevima, hronicna infekcija sa iskasljavanjem sadrzaja, hronicni kasalj, stridor, hemoptizije, trajne ili ponavljane rendgenske promene, sumnja na infekciju Mycobacterium tuberculosis.
Nasi rezultati za poslednjih 12 meseci su:
  • Akutno endobronhijalno zapaljenje 18,5 %
  • Akutno zapaljenje sa endoluminalnom kompresijom 5,5%
  • Akutno zapaljenje sa krvavljenjem 5,5%
  • Hronicno zapaljenje sa krvavljenjem 6,0%
  • Akutno zapaljenje sa mukusnim cepom 16,6%
  • Hronicni bronhitis 22,2%
  • Hronicno zapaljenje sa purulentnim nalazom 9,2%
  • Strano telo u bronhu 5,5%
  • Specificno endobronhijalno zapaljenje 9,2%
  • Endobronhijalni granulom sa kazeoznom preforacijom 1,8%
U nasu svakodnevnu praksu uveli smo protokol o vodjenju hronicnih respiratornih bolesti, koje su apsolutna indikacija za FB: hronicni kasalj, bronhiektazije, sumnja na primarnu cilijarnu diskineziju.
U poslednjih godinu dana, nasi rezultati su pokazali da FB ima znacajno mesto u postavljanju prave dijagnoze i sprovodjenju prave terapije, kao i racionalizaciji – skracenjem hospitalizacija, smanjenjem potrebe za drugim skupim i komplikovanim ispitivanjima.
Kljucne reci: bronhoskopija, deca, hronicne plucne bolesti


Više o zdravlju i ishrani možete pročitati na:


Endobronhalne metastaze vanplućnih karcinoma


Stojanović A, Malićević H, Stanković M, Djurić V, Pešić, Vukić V, Radosavljević V        
 
 KBC  “ BEŽANIJSKA KOSA”, Beograd, Srbija

Endobronhalne metastaze vanplućnih tumora veoma su retke. Najčešći ekstratoraksni tumori koji daju metastaze u bronhu su karcinom dojke , bubrega i kolorektalni karcinomi. Kliničkim, radiografskim i endoskopskim pregledom ne mogu  se razlikovati primarni tumori bronha od metastatskih promena. Patohistološkim pregledom uzoraka bronhobiopsije moguće je napraviti ovu distinkciju.
Cilj rada je utvrditi  vrstu i učestalost  vanplućnih metastatskih tumora bronha u šestogodišnjem periodu
Metodologija: rada je retrospektivna analiza radiografskih , bronholo-ških i patohistoloških nalaza pacijenata kod kojih je učinjena bronhoskopija u periodu od 2002. do 2006.
Rezultati: pokazuju da su  u ovom periodu kod nas dijagnostikovana 32 pacijenta sa endobronhalnim metastazama vanplućnih maligniteta i to po sledećoj učestalosti: karcinom dojke ( 11), karcinomi digestivnog trakta ( 8 ), maligni melanom ( 4 ), Lymphoma Hodgkin ( 3 ), karcinom bubrega ( 2 ), Lymphoma non Hodgkin ( 1 ), AML ( 1 ), rabdomiosarcom ( 1), Ca štitaste žlezde ( 1 ). Od navedenih tumora dvadeset je imalo endobronhalni rast a ostali  tumori su dijagnostikovani uzimanjem uzoraka i iz parenhima pluća transbronhijalnom biopsijom . Metastaza carcinoma štitaste žlezde vidjena je u traheji , 18 nalaza biopsije bilo je iz desnog, a 13 iz levog bronhalnog stabla. Vreme proteklo od dijagnostike primarnog tumora do dijagnostike metastatske promene iznosilo je od 5 meseci ( tu kolona ) do 12 meseci ( rabdomiosarkom ).Radiografski nalazi kod obolelih imali su izgled infiltrativnih plućnih promena , uvećanih hilusa , atelektatičnih polja , sliku pleuralnih izliva , ali i potpuno normalnu  radiografsku sliku ( adenokarcinom debelog creva).
U Zaključaku: bi smo naglasili da kod pacijenata predhodno lečenih od vanplućnih karcinoma (carcinom dojke, digestivnog trakta, malignog melanoma i limfoma ) treba misliti na moguće endobronhalne metastaze  i uraditi bronhoskopski pregled kada postoje simptomi, uprkos negativnom radiografskom nalazu.


Više o zdravlju i ishrani možete pročitati na:


četvrtak, 16. veljače 2012.

Karcinom pluća kod žena


 Stojanović A, Malićević H, Pešić D, Stanković M, Vukić V,Djurić V, Radosavljević V, Bajić Lj

KBC “ Bežanijska Kosa” , Beograd, Srbija
 

Karcinom pluća vodeći je uzrok smrti kod muškaraca. Poslednjih godina beleži se porast oboljevanja i smrtnosti i u ženskoj populaciji , a  zahvalju- jući sve rasprostranjenijem pušenju cigareta i medju ženama.
CILJ našeg rada bio je da utvrdimo da li postoji trend porasta broja žena među obolelima od karcinoma pluća i da li se odnos žena i muškaraca među obolelima menja . Takodje smo pratili procentualni odnos najčešćih vrsta karcinoma pluća kod žena u proteklih pet godina .
METODOLOGIJA je podrazumevala retrospektivnu analizu bronholoških i patohistoloških nalaza obolelih od karcinoma pluća dijagnostikovanih u našoj ustanovi u periodu od 2002. do 2006. god.
REZULTATI pokazuju da je u ovom periodu dijagnostikovano 1227 obolelih , a da su 22%  činile žene. Prosečna starost obolelih žena bila je ujedna- čena i kretala se od  61 do 63 god . Odnos žena / muškarac medju obolelima
kretao se od 4,1 do 3,3 i u poslednje četiri godine imao je tendenciju smanjivanja. U odnosu na patohistološki tip tumora u  periodu od 2002. do 2005. beleži se porast broja obolelih žena od  sitnoćelujskog tipa karcinoma u odnosu na nesitnoćelijski tip. Adenokarcinom pluća najčešći je medju obolelima od nesitnoćelijskog karcinoma pluća , a u poslednjoj godini dosti-že procenat od čak 53% od ukupnog broja obolelih žena. Čak 7 %  ukupno dijagnostikovanih karcinoma kod žena činili su metastatski karcinomi , najčešće sa primarnom lokalizacijom u dojci.
ZAKLJUČAK jasno ističe da se i na našem uzorku uočava svetski trend u povećanju broja obolelih od karcinoma pluća medju ženama , pri čemu  se beleži porast obolelih od adenokarcinoma .  


Više o zdravlju i ishrani možete pročitati na: