četvrtak, 26. travnja 2012.

Visceralna lajšmanioza - prikaz slučaja

Maksimović O, Andrijević I, Peković S, Krunić S
Institut za plućne bolesti Vojvodine u Sremskoj Kamenici, Srbija


Apstrakt

Lajšmanioze predstavljaju hronična oboljenja retikuloendotelijalnog sistema prouzrokovana parazitima iz roda Leishmania. Mogu se manifestovati kao teška smrtonosna visceralna lajšmanioza, kao lokalna i mukokutana lajšmanioza.



U radu je prikazan slučaj pedeset godina starog pacijenta čije tegobe počinju povišenom telesnom temperaturom, noćnim preznojavanjem, slabošću, malaksalošću, otežanim disanjem, hiperpigmentacijom kože, gubitkom apetita i mršavljenjem koje nastaju sedam meseci nakon boravka u endemskom području, a zbog kojih je prvobitno bio hospitalizovan na Klinici za hematologiju, gde je postavljena dijagnoza sternalnom punkcijom koja je bila  na lajšmaniozu pozitivna. Zbog dispnoičnih tegoba, otoka potkolenica, globalne respiratorne insuficijencije bolesnik hospitalizovan u našoj Ustanovi. Pulmonalna gasna razmena pri prijemu u mirovanju ukazivala na globalnu respiratornu insuficijenciju, a u laboratoriji ubrzana SE, leukocitoza sa eozinofilijom. Na radiogramu grudnog koša obostrano difuzno mrljaste promene, srčana senka uvećana. U sputumu cito-patološki nadjen kataralni eksudat, a bakteriološki normalna bakterijska flora. Na ultrazvuku gornjeg abdomena nadjena hepatosplenomegalija. Serološki test inhibicije hemaglutinacije (IHA) na lajšmaniozu bio pozitivan. Bronhoskopski nalaz kao i pato-histološki nalaz materijala dobijenih bronhoskopijom su bili uredni. Ehokardiografskim pregledom nadjena koncentrična hipertrofija miokarda umerenog stepena sa EFLV od 55-60%.
Bolesnik lečen deeskalacionom antibiotskom terapijom, oksigenoterapijom, kortikosteroidima i preparatima antimona čije je lečenje započeto na Klinici za hematologiju. Na primenjenu terapiju dolazi do zadovoljavajućeg poboljšanja opšteg stanja bolesnika, afebrilnosti, pulmonalne gasne razmene, a na kontrolnom radiogramu grudnog koša do dobre radiološke regresije plućnih promena obostrano.

Ključne reči: Visceralna lajšmanioza-kala-azar, Leishmania donovani, preparati antimona.

Ultrasonografija toraksa


StevićR1.,  Ercegovac M2., Baščarević S2., Moskovljević D2., Jaković R2.

1Institut za radiologiju, Klinički Centar Srbije
2Klinika za grudnu hirurgiju, Institut za pluićne bolesti i TBC, Klinički Centar Srbije
Srbija

Apstrakt

Ultrasonografija toraksa je metoda koja se sve češće primenjuje u preciznom prikazu lokalizacije i strukture radiografski nejasnih senki. Metoda je primenjljiva ne samo u neivazivnom dijagnostičkom segmentu već i prilikom primene agresivnih dijagnostičkih metoda.  
Ultrazvukom se može precizno utvrditi lokalizacija i proceniti eho struktura lezija zida grudnog koša i vrata. Ultrasonografija toraksa se najčešće primenjuje u karakterizaciji pleuralnih izliva, diferenciranju transudata od kompleksinh eksudata i fibroadhezivnih promena. Koristan je prilikom procene etiologije jednostrano zasenčenog pluća, kao i prilikom diferenciranja zapaljenjskih od solidnih tumorskih promena u plućima. Metoda je korisna i za procenu stanja i pokretljivosti dijkafragme. U dijagnostici promena medijastinuma, UZ je od koristi u diferenciranju normalnog timusa od tumorskih promena, Poseban zunačaj u dijagnostičkom postupku se pridaje ultrazvučno vođenim biopsijama. Biopsije i drenaže pod kontrolom ultrazvuka daju pouzdane  dijagnostičke informacije  uz neznatan rizik od komplikacija .         
Ultrazvuk je jednostavna, brza i pouzdana dopunska neinvazivna dijagnostička metoda. Ona se može primena kod nepokretnih pacijenta uz odsustvo zračenja što je čini metodom koja se sve češće primenjuje u Jedinicima intezivne nege.
Prikazaće se mogućnosti primene ultrasonografije toraksa u kliničkoj pulmološkoj i torakohirurškoj praksi.

petak, 13. travnja 2012.

Oslobodite se otrovne prijateljice

Dim cigarete ne sadrži nijednu korisnu materiju, već 115 otrova od kojih osam izaziva rak

Počinje neprimetno, u školskom dvorištu, uz kafu, u vojsci ili na radnom mestu, jedna cigareta, možda još koja, pa iako je u početku gadna, izaziva mučninu i kašalj, opet se odlučujemo na nju. Poverovali smo da nam može pomoći da prebrodimo svoje probleme. Mislili smo da smo s njom u ruci in. Postala je naša potreba, deo našeg života. Nažalost, ne samo to, postala je i nezaobilazni faktor zdravstvenih tegoba kao što su brzo umaranje, pospanost, srčani problemi, ali nas čini i kandidatima za kardiovaskularne bolesti, teška oboljenja pluća i disajnih puteva, mnoge karcinome...
Dim cigarete ne sadrži nijednu korisnu materiju, već 115 otrova, od kojih osam izaziva rak. Jedna popušena cigareta ostavlja zauvek u plućima oko 19 miliona čestica čađi. Popušena paklica cigareta nataloži u plućima gram katrana. Pušač sa svakom popušenom cigaretom sebi skraćuje život pet i po minuta. Moglo bi se još štošta navesti u prilog tome da konačno ostavite pušenje, ali i ovo je dovoljno. Važno je znati da ćete jakom voljom, uz pomoć zdravstvenih radnika, porodice i prijatelja, uspeti. Nije tako teško!
Ako pomišljate da ostavite pušenje, pređite na cigarete za koje smatrate da su loše i da ne valjaju. Pušite svaku cigaretu samo do pola. Odlučite koliko cigareta ćete popušiti dnevno ili odredite da to bude svaki paran ili neparan sat. Ne kupujte cigarete u velikom pakovanju.
Izaberite neki značajan datum kao dan kada ćete ostaviti cigarete. Ako najviše pušite na poslu, odlučite se za prestanak pušenja kada ste na godišnjem odmoru. Pomaže i opklada s prijateljem da ćete uspeti, ili u odvikavanje od duvan krenite zajedno s drugom ili članom porodice. Prvi dani bez cigareta su najteži, zato pronađite neki hobi za sebe, nastojte da provodite što više vremena tamo gde je pušenje zabranjeno, izbegavajte kolektiv pušača. Pijte dosta mleka i uzimajte više voća i povrća.
Kada stigne kriza, uzmite jabuku, žvaku bez šećera ili nešto drugo što će vam skrenuti pažnju s duvana. Što češće se istuširajte. Ne dozvolite sebi da pomislite kako vam jedna neće škoditi. Dobijate u težini? To nikako nije rezultat ostavljanja duvana, već povećanog unosa hrane zbog nervoze i malo kretanja. Pomislite na to da je glupo da cigaretom čuvate liniju, a da pri tom imate bolesno srce ili pluća. Ostavljanje duvana prilika je da započnete zdrav život, da se pravilno hranite i bavite fizičkom aktivnošću.

Nagrada brzo stiže

Vaše telo počinje da se oporavlja već 12 sati posle popušene poslednje cigarete. Smanjuje se nivo ugljen-monoksida i nikotina, pa će srce i pluća početi da se oporavljaju. Posle nekoliko dana vraća vam se osećaj ukusa i mirisa, a normalizuje se i varenje. Koža će dobiti ružičastu boju, bićete snažnije, bolje ćete disati, nećete osećati veliku zavisnost od cigarete, što će vam dati nov osećaj slobode. Pošto ste prekinuli pušenje, dodajte svakoj godini svoga života dobar broj zdravih i produktivnih dana.


domaci.de

Pasivno pušenje je opasno


Naslušali ste se sigurno o tome koliko je duvanski dim štetan po zdravlje - a ko pa nije? Možda ste i vi bili među pušačima i, baš da biste se zaštitili, prestali sa pušenjem. Nešto ređe, mada ne baš tako retko, spominju se i opasnosti od pasivnog pušenja - dakle, niste pušač vi, već neko iz vaše okoline (vaš dom, radno mesto, kafić u koji izlazite...). Ne pušite vi, ali puše drugi oko vas i duvanski dim tim putem dopire i do vas.

Ako zatražite da ugase cigarete i da ne puše dok ste vi tu (to što truju sebe je njihov lični izbor i pravo, ali baš ne moraju da truju i vas), ispadnete tiranin - plus to ionako nema nekog znatnijeg efekta, jer je dim već tu i šteta je već načinjena. Ukoliko ćutite, počinjete da kašljete, zaboli vas glava, bude vam muka. Plus se u vašem telu dešavaju mnogi štetni procesi kojih čak i niste svesni. Biti ili ne biti "tiranin"? Možda će vam bolji uvid u to šta se vama i vašem detetu dešava kao pasivnom pušaču pomoći da se odlučite.

Pušenje na radnom mestu: vi ste nepušač, ali vaše kolege (koleginice) nisu. Jedna internacionalna studija pokazala je da nepušači koji svakodnevno udišu duvanski dim vrlo često pate od bolesti respiratornih organa, boluju od astme i, takođe često, imaju problema sa srcem i sa cirkulacijom. Pasivni pušači imaju znatno veće šanse (40%) da obole od raka pluća; žene koje su tokom dužeg perioda bile aktivni ili pasivni pušači imaju 1,8 puta veće šanse da obole od raka dojke.

S duvanskim dimom nezgodno je to što se zadržava u prostoriji - u tepihu, mebl štofu, zavesama, zidovima, na nameštaju i svim predmetima koji se nalaze u prostoriji u kojoj se pušilo. Posledica ovoga je da su nepušači (uključujući i decu, pa čak i kućne ljubimce) izloženi štetnim sastojcima duvanskog dima čak i ako u takvoj prostoriji, u trenutku njihovog boravka u njoj, niko ne puši.

Kad smo kod dece: deca u čijoj se blizini puši veoma često pate od bronhitisa, upale pluća, hronične upale srednjeg uha i bronhijalne astme. Mala deca dva-tri puta češće udahnu od odraslih osoba, što znači da će u svoj organizam uneti mnogo više štetnih sastojaka duvanskog dima. Bebe aktivnih i pasivnih majki pušača često su sitnije od beba majki koje nisu dolazile "u dodir" sa duvanskim dimom; plus, rađaju se sa slabije razvijenim plućima. Rizik od iznenadne smrti bebe trudnice pušača je osam do 16 puta veći nego ako trudnica nije ni aktivni ni pasivni pušač.

Dojilje pušači često iskuse da su njihove bebe uznemirene i uplašene. Pušenje majki u trudnoći i kasnije ostavlja posledice na dete - istraživanja su pokazala da su takva deca sklonija agresiji i hiperaktivnosti.

Možda je žvakaća guma ipak zdraviji metod smirivanja nervoze... Zdraviji po sve.

domaci.de

Pušenje cigareta ili zdravlje?


Koliko ovakve kampanje pomazu u razvijanju svesti i odgovornosti ljudi prvo za sebe a onda i za druge. Da li znate ikoga ko je zarad zdravlja, a da se vec nije razboleo, ostavio cigarete? Cinjenice su da pusaci cesce prestaju da puse onda kada shvate da su postali robovi navike. Zene, posebno onda kada se pogledaju u ogledalo u srednjim tridesetim i vide da vise lice na neke babe - izborano lice, zuti zubi, prsti na rukama, nokti. Zadah iz usta pusaca koji dopire do vas pre nego sto se ona i otvore.

Statistika govori da pusenje ubija vise ljudi od saobracajnih nesreca, side, kokaina i heroina. Ono je uzrok vise vrsta raka, najcesce raka pluca. Takode, izaziva srcana oboljenja, a stvara i savrsenu podlogu za razvoj bronhitisa i slicnih bolesti. U proseku, pusaci zive sedam godina krace od nepusaca, a uzrok svake trece smrti u nasoj zemlji upravo je pusenje.

Ono sto posebno zabrinjava jeste da pusaci ne unistavaju samo svoj organizam, vec i organizme ljudi koji su u njihovom okruzenju. Pasivni pusaci, oni koji su u prostoriji u kojoj se pusi, izlozeni su visokom riziku oboljenja: prehlade, infekcije usiju, astma. Rizik je znatno uvecan kada su deca u pitanju. To ide toliko daleko da je moguca i smrt novorodenceta u snu.

Da bi se cigarete ostavile, neophodno je prvo rascistiti sa samim sobom i doneti odluku. Postati svestan svoje odgovornosti. Supstanca u cigaretama koja stvara zavisnost - nikotin, nije toliko jaka droga kada govorimo o fizickoj zavisnosti, ali psihicka zavisnost do koje dolazi bukvalno je pogubna.

Pogledajte samo ljude koji jedva da mogu sebi priustiti jedan valjan obrok dnevno - za cigarete uvek moraju imati, pa makar im i deca gladovala. Njih je zaista jako puno. Cigarete su poskupele, za nepusace jako malo, za pusace je svako poskupljenje veliko. Sta ce biti kada cene cigareta dostignu evropsku cenu? Hoce li biti vise sitih a manje pusaca ili obratno, ili najvise besnih?


domaci.de

Cigareta je ubica


Pronadeno je da svaka cigareta sadrži preko 4000 razlicitih sastojaka, i da nijedan nije koristan za ljudski organizam.
Duvanski dim se sastoji iz dve faze: gasne i partikularne (cesticne). Najviše neželjenih efekata u gasnoj fazi prouzrokuju CO, CO2, AZOTNI OKSIDI, NH3,ugljovodonici koji isparavaju, alkoholi, aldehidi i ketoni. Neki od njih snažno koce pokrete, a drugi dovode do nadražaja disajnih puteva. Prtikularna faza
sastoji se od NIKOTINA, KATRANA I VODE.
Najopasniji od svih njih su nikotin, katran i CO. Tu se još nalazi i radioaktivni polonijum i nikal koji mogu dovesti do raka pluca. Nikotin, koji se inace izjednacava sa cigaretom, vrlo brzo se apsorbuje u organizam, bilo putem pluca ili kože. U organizmu se brzo inaktiviše ili izluci mokracom. Sa popušenom cigaretom ubacuje se 0,3-1 mg nikotina, uzrokujuci srcane tegobe (ubrzan srcani rad, blagi povišen pritisak, ubrzano disanje, inhibira osecaj žedi, smanjeno izlucivanje mokrace,...), a kod gladnih osoba povecava se nivo šecera u krvi. Može se javiti uznemirenost, premor i povracanje.

BOLESTI
Mnoga koplja se lome oko toga da li cigareta uzrokuje bolest ili ne. Pušaci su zagovornici teorije da cigareta ne uzrokuje bolest, više nego druge stvari iz našeg okruženja. Navode bezbroj primera njihovih bližnjih koji su pušili 50 i više godina i doživeli duboku starost. A evo šta kaže nauka.


Ono što je jasno je da pušenje dovodi do brojnih neželjenih efekata
a najvažniji od njih su: akutni i hronicni bronhitis, arterioskleroza, cir na
želudcu ili duodenumu, bolesti srca,... Oko 50 % pušaca umire od bolesti koje su povezane sa pušenjem. Po podatcima SZO, sa popušenom cigaretom skracujemo život za 5.5 minuta. Pomnožite to sa brojem popušenih cigareta dnevno ili godišnje. Lepa cifra.
Pri tome rizik za pojavu bolesti nije isti kod svih pušaca. Zavisi od
navika pušaca, od inteziteta pušenja, kao i drugih faktora rizika (gojaznost, hipertenzija, ishrana,...). Oko polovine pušaca umire od kardivaskuiarnih bolesti. Imaju oko 29x vecu šansu da dobiju infarkt miokarda, narocito mlade osobe. Pušaci su na vrhu liste za naprasnu smrt, moždani udar i nestabilnu anginu pektoris. Rak bronha 10x je cešci kod pušaca, i proporcionalan je broju popušenih cigareta. Rizik zavisi i od dubine inhalacije, kao i vremena pocetka pušenja.
Sa prestankom pušenja rizik se smanjuje, ali nikad ne nestaje.
Pušenje najcešce dovodi do oštecenja disajnih organa i praceno je
kašljem i povecanom sekrecijom. Pušaci cešce obolevaju od cira na želudcu i duodenumu, kod kojih cir teže zarasta i cesto recidivira.

PASIVNO PUŠENJE
Osnovno pravo svakog coveka je pravo na izbor i pravo na slobodu. Pušacima su oba prava zagarantovana (mada u poslednje vreme u mnogim državama ta prava im se sve više smanjuju), a šta je sa nepušacima? Da li su njihova prava ugrožena? Da li oni imaju prava na izbor? Da li dete u majcinoj utrobi može da bira?
Upravo u kršenju osnovnog demokratskog prava leži osnovna opasnost. Jer, pušaci ako i izaberu put rizka, rizikuju sopstveno zdravlje, dok nepušacima je sve to nametnuto. Oni kao da nemaju prava na izbor, a zdravlje im je isto tako ugroženo kao i pušacima. Pasivni pušaci povecavaju rizik nastanka infarkta miokarda za oko 2x, cešce se javljaju i druge bolesti pušenja kao što su rak pluca, hronicni bronhitis, bronhijalna astma, cir na želudcu i duodenumu.
Nauka kaže jedno, vaš izbor može biti drugaciji. Ipak to je vaše zdravlje. Ali i drugi imaju pravo na izbor, na primer deca... Moramo biti odgovorni bar prema njima, ako nismo prema sebi. Jer oni imaju pravo na zdravu sredinu, zdravo okruženje. Treba svima da bude jasno da sloboda pušaca treba da se završava tamo gde pocinje sloboda onih koji ne žele da puše.

autor: dr N. Čikiriz 

Šta je to cigareta?


Kad postavimo pitanje šta je to cigareta, dobicemo razlicite odgovore u zavisnosti da li odgovaraju pušaci ili nepušaci. Jednostavno ceo svet se podelio u dva tabora, oko te male, uvijenom hartijom, stvari. Jedni su za, a drugi protiv. Neutralnih gotovo da nema.

A sve više je cigareta koje se dime, i sve više zabrana protiv njih. Mladima ona znaci ulaznicu u svet odraslih. Krajem 60-tih, prva se palila posle prvog seksualnog odnosa (gledali smo u yu filmu "Bal na vodi") i dovoljno je bilo pojaviti se u društvu sa cigaretom, znalo se da je "mrak" skinut.
Danas, prva se pali mnogo ranije od nastanka polne zrelosti, još u osnovnoj školi. U glavama mladih ona znaci mnogo više od zagušljivog dima koji im nadražuje pluca i peku oci. Ona znaci prijem u društvo, stavljanje u isti ravnopravan položaj sa drugim.
A i samo to društvo mladih pušaca je obavijeno velom tajne, mistifikovano. Jer na skrovitom delu, na velikom odmoru, pale se cigarete, obazrivo, da slucajno ne bi bili otkriveni od nastavnika ili drugih, jer rade zabranjenu stvar. Po prvi put krše smernice svojih roditelja, po prvi put novac za užinu troše na cigarete, po prvi put osecaju da odlucuju sami. Po prvi put u njima se javlja duh buntovnika.
Da li zbog nedovoljne kontrole roditelja ili citavog društva, tek mladi se okrecu ka cigareti, odvajajuci se od ostalih, pokazujuci da su sposobni da sami "odlucuju". Da li je odluka prava lli ne, to je drugo pitanje.
Kasnije cigareta postaje neotudivi deo nas, vezana neraskidivim vezama pali se još dok ne otvorimo oci, na wc šolji, uz kafu... Poboljšava nam socijalni život (cuveno pitanje: "Imate li vatre?" i da izgleda kao reklama "mnogi su se tako smuvali". Cigareta nam zapošljava ruke kad ne znamo šta cemo sa njima, palimo je kad razmišljamo i kad ne, kad smo srecni i nesrecni, u društvu i kad smo sami, pre i posle rucka, pre spavanja, dok gledamo film, slušamo muziku, šetamo,... Nekada je bio (a negde i sada) odlican izgovor za zabušavanje na poslu, cuveno: "evo, sad cu, samo da ispušim cigaretu."
I svi se klanjaju pred Njenim Velicanstvom Cigaretom. Normalno da
niko ne sme da vas prekida dok pušite. Sa cigaretom u ustima, kontrolišete situaciju, jer za sve što traže od vas, možete reci: "Sacekajte samo da završim" ponosno pokazujuci na cigaretu i tu je kraj.
Prvo što proverimo kad negde krenemo- da li su tu cigarete? Prvo što pušac kupi ujutru, nisu hleb i mleko, vec cigarete. Sve može, ali za cigarete MORA da ima. I tako verno služimo njoj, CIGARETI, nesvesno joj podredujuci život.

domaci.de 

subota, 7. travnja 2012.

Sviranje u grudima


Vizing
Sviranje u grudima može biti i simptom (kada ga čuju druge osobe) i znak (kada se čuje samo stetoskopom). Za ovaj simptom se često upotrebljava engleski termin wheezing (vizing).

Uzrok nastanka
Vizing uzrokuju opstruktivna oboljenja pluća i disajanih puteva ,postojanja stranih tela, kompresijom spolja (tumori), ali je najčešći uzrok astma.

Klinička slika
Pri normalnom disanju, linearna brzina vazduha u traheobronhijalnom stablu nije dovoljna da dovede do vizinga, niti bilo kakvog drugog zvuka koji se čuje bez stetoskopa. Disanje postaje čujno i okolini tek kada, usled suženja disajnih puteva, nastane turbulentni protok vazduha. Najuži deo disajnih puteva predstavljaju traheja i prve četiri generacije bronha. Posle četvrte generacije, poprečni presek disajnih puteva se naglo povećava. Zato vizing nastaje samo ukoliko se, direktno ili indirektno suze traheja i veliki bronhi.


Ukoliko je veći broj malih disajnih puteva opstruiran, zaostaje veća količina vazduha u alveolama. Da bi se istisnuo, potrebna je kontrakcija disajne muskulature. Ovo za posledicu ima povećanje peribronhijalnog pritiska, koji sužava traheju i velike bronhe. Rendgenski je pokazano da se kod opstrukcije malih disajnih puteva traheja može suziti za 1/3, pa i ½ svog prečnika. S obzirom da su traheja i bronhi deteta mekši nego kod odraslog, oni će i lakše kolabirati, tako da je vizing mnogo češći simptom u odojčadi i male dece, nego u veće dece i odrsalih.

Dijagnoza
Osnovno oboljenje se postavlja na osnovu anamneze, objektivnog pregleda, isipitivanja plućne funkcije, pregleda sputuma, rendgenografije grudnog koša, CT-a (kompjuterizovana tomografija), NMR-a (nuklearna magnetna rezonanca), scintigrafije pluća i dr.

Lečenje
Leči se osnovno oboljenje koje je uzrokovalo vizing.
www.stetoskop.info

Tuberkuloza (TBC)


Tuberkuloza je zarazna bolest koju izaziva Mycobacterium tuberculosis. U humanoj patologiji uglavnom se uzrokuje humani tip bacila tuberkuloze. Međutim, nekada uzročnici mogu biti i druge vrste bacila: Mycobacterium bovis, kao i atipičnih mikobakterija koje su danas od sve veće važnosti. Bolest napada respiratorni sistem, pre svega pluća, mada nekada može zahvatiti i druge organe. Bacil tuberkuloze naziva se još i Kochov bacil prema naučniku koji je prvi otkrio i izolovao ovu bakteriju 1882. godine.

Učestalost
Tuberkuloza još uvek predstavlja  jedan od najvećih epidemioloških problema. Stručnjaci ukazuju da se od tuberkuloze godišnje razboli 8 do 10 miliona ljudi, a umre oko 3 miliona. Bolest pogađa uglavnom stanovništvo siromašnih i nerazvijenih zemalja. S obzirom da se u ovim zemljama populacija značajno uvećala, a procenat tuberkuloze samo neznatno smanjio, danas u svetu verovatno ima više tuberkuloznih bolesnika nego što ih je bilo pre 20 godina. Savremene metode lečenja i visok nivo življenja skoro su eliminisali tuberkulozu u razvijenim zemljama, ali je zbog pojave HIV-i nfekcije i velikog migriranja stanovništva i u ovim zemljama ponovo došlo do porasta broja obolelih od tuberkuloze.


Uzrok nastanka
Najčešći izvor zaraze bacilima tuberkuloze je čovek. Retko to mogu biti i domaće životinje, a izuzetno  živina i ptice. Najčešći izvor zaraze su pluća ljudi obolelih od tuberkuloze, a ređe obolele limfne žlezde, kosti i zslobovi, mokraća obolelih od tuberkuloze bubrega, uterovaginalni sekret i izmet kod tuberkuloze creva. Ako su domaće životinje izvor zaraze, uglavnom su to goveda. Zaraza se širi preko mleka i nekuvanih mlečnih proizvoda, ali je takav način transmisije danas gotovo isključen.


Klinička slika
Simptomi koji prate tuberkulozu u početku mogu biti nespecifični poput povišene telesne temperature, umora, gubitka u težini, blagog kašlja, noćnog znojenja, proliva.  Međutim, lekarskim pregledom dolazi do otkrivanja specifičnih simptoma, karakterističnih za ovu bolest. Prilikom slušanja stetoskopom čuje se promijenjeni šum disanja, može doći do gubitka sluha, otečenih limfnih žlezdi, bolova u grudima i zglobovima. Prilikom iskašljavanja neretko se u sputumu primećuje sveža krv. Karakteristično za simptomatologiju tuberkuloze kod dece je telesna temperatura oko 39°C, kašalj, nedostatak daha, ubrzano disanje.


Dijagnoza
Osnovne metode epidemioloških istraživanja tuberkuloze su tuberkulinsko testiranje, rendgenski pregled pluća, bakteriološki pregledi i registracija podataka o kretanju tuberkuloze. Radi epidemiološkog dijagnostikovanja tuberkuloze i predlaganja protivepidemijskih mera, prikupljaju se i podaci o uslovima stanovanja i rada, polu, zanimanju, socijalnompoložaju i sl. Kretanje tuberkulozne infekcije prati se pomoću testiranja tuberkulinom. Procenat pozitivnih testova među svim ispitanim iskazuje se tuberkulinskim indeksom (TI). Obično se testiraju samo osobe određenog životnog doba. Testiranje ima značaja u zemljama u kojima se ne sprovodi vakcinacija BCG-om. Smatra se da je epidemiološka situacija dobra akoje TI manji od 1%, a ako je 0% pretpostavlja se eradikacija tuberkuloze. Na osnovu TI indirektno se procenjuje broj obolelih. Smatra se da na 100000 stanovnika svakom procentu TI odgovara 100-120 novih tuberkuloznih bolesnika. Reaktivnost na tuberkulinski antigen odvaja zaražene osobe od osoba koje nisu zaražene. U postavljanju dijagnoze tuberkuloze danas se najčešće koristi Mantouxov test, kojim se 5 tuberkulinskih jedinica purificiranog proteinskog derivata (PPD, koncentrisani i pročišćeni bujon u kojem je 6 nedelja uzgajan Mycobacterium tuberculosis) ušpricava u kožu. Jedna od bitnijih analiza je i bakteriološko ispitivanje jutarnjeg sputuma na prisustvo Mycobacterium tuberculosis. Naravno, kao i kod većine bolesti pluća neophodno je uraditi i rengenski snimak ovog organa.


Lečenje
Tuberkuloza se tretira lekovima koje nazivamo antituberkulotici, a cilj je suzbijanje i izlječenje infekcije. Lečenje se sprovodi kombinacijom nekoliko medikamenata, i to najčešće zajedničkom upotrebom rifampicina, izonijazida i pirazinamida. Obično terapija bolesti traje 6 meseci, čak i kada bolest zahvati i druge organe. Lečenje se nastavlja i 3 meseca nakon što se u kulturi iskašljaja ne pronalazi Kochov bacil. Da bi se sprečilo širenje bolesti, vrlo često se bolesnici hospitalizuju i to sve do trenutka kada bolesnik više nije zarazan za okolinu, obično 2 do 4 nedelje nakon početka terapije. Nakon tog perioda bolesnik može nastaviti s uobičajenim životnim aktivnostima. Pored medikamentozne terapije lekari savetuju i zdrav način života, odmor, pravilnu ishranu bogatu vitaminima, pre svega vitaminom C. Na ovaj način u mnogome će ojačati imuni sistem bolesnika i na taj način potpomoći konačnom izlečenju. Nažalost, svi lekovi koji se koriste u terapiji tuberkiloze mogu dati i neželjena dejstva. Rifampicin i izonijazid mogu izazvati neinfektivni hepatitis (toksično oštećenje jetre). Rifampicin takođe može obojiti suze i urin u narandžastu ili smeđu boju. Svi oni poseduju određenu dozu toksičnosti.
www.stetoskop.info

Termičke povrede traheje i bronha


Termičke povrede traheje i bronha nastaju prilikom dubokog udisanja pregrejanog vazduha (požar, eksplozija zapaljivih tečnosti, bacači plamena) ili para (eksplozija parnih kotlova).

Klinička slika
Promene mogu biti različitog stepena i kreću se od hiperemije (pojačanog crvenila) sluzokože do pojave plikova i nekroza  ( odumiranje tkiva). Dominantni simpotmi su jaki bolovi i promuklost. Uz to se javljaju i otežano disanje, cijanoza ( modrilo), a u težim slučajevima i šok. Pregledom se otkriva hiperemija i otok sluzkokože hipofarinksa, larinksa i traheje. Od komplikacija najčešće nastaju bronhopneumonija, edem pluća, akutno popuštanje srca i akutna dilatacija želuca.

Dijagnoza
Postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike i ORL pregleda (laringoskopija).

Lečenje
Lečenje se sprovodi ordiniranjem visokih doza antibiotika u cilju sprečavanja infekcije, kao i kortikosteroida radi smanjenja inflamacije. Kod težih slučajeva se vrši traheotomija i sprovodi antišok terapija.
www.stetoskop.info

Stridor


Stridor je visokotonsko inspirijumsko kontinuirano zviždanje, koje je prouzrokovano opstrukcijom larinksa i/ili traheje.

Uzrok nastanka
Daleko najčešći uzrok stridora je akutni laringotraheobronhitis ( sindrom krupa). Uzroci stridora su i suženje larinksa i traheje uzrokovane difterijom, edemom glotisa i stranim telima.

Klinička slika                                                                                                              
Stridor je zapravo treperenje (vibriranje) suženog grkljana koje nastaje kada vazduh pod pritiskom prolazi ka traheji i dalje u pluća. On se čuje pri udisanju vazduha, ali je najdramatičniji kad dete kašlje. Jaka stenoza može uzrokovati i ekspiratorni stridor slično bronhijalnoj astmi. Perzistentni stridor se najčešće javlja u prvom mesecu života i njegov najčešći uzrok je tzv. infantilni larinks.

Dijagnoza 
Postavlja se na osnovu anamneze, pregleda i to - indirektni pregled larinksa, kao i kada je to potrebno mikrobiološke analize.

Lečenje        
Leči se osnovno oboljenje koje je izazvalo stridor. Kada je u pitanju laringitis potrebno je mirovanje, odmor glasa i tople inhalacije. Takođe se primenjuju antibiotici, antitusici, kortikosteroidi kod otoka i analgetici.
www.stetoskop.info


Strana tela traheje i bronha


Strana tela donjih vazdušnih puteva spadaju u najurgentnija stanja u medicini jer mogu za kratko vreme da dovedu do smrtnog ishoda usled ugušenja.

Uzrok nastanka
Strana tela mogu da budu egzogenog i endogenog porekla. Egzogena strana tela dospevaju u donje disajne puteve najčešće aspiracijom, ređe povredom kroz grudni koš. Do aspiracije dolazi najčešće zbog nepažnje, neznanja ili nepoznavanja opasnosti kao i nedovoljne brige o maloj deci. Ovde spadaju i psihogeni faktori kao i poremećaji zaštitnih mehanizama (aspiracija kod smeha ili plača za vreme jela). Egzogena strana tela mogu da budu veoma raznovrsna i po prirodi su organska, neorganska i živa. Od neorganskih stranih tela najčešća su igle, ekseri, kuglice, delovi igračaka, delovi pištaljki. Organska strana tela su najčešće pasulj, orah, grašak, kukuruz, kikiriki, semenke, delovi kostiju, zubnih proteza, papirići. Endogena strana tela su bronholiti, kazeum iz kolikvisanih limfnih čvorova, gnoj, delovi tkiva.

Klinička slika
Inicijalni simptomi su obično vrlo burni (traheobronhijalna drama) i obuhvataju kašalj, cijanozu, dispneju ( otežano disanje), retko sukrvičav sekret. Kod pokretnog stranog tela u traheji se može čuti balotman (naizmenični mukli udarci stranog tela koje pri respiracijama udara u karine i glasnice). Zatim sledi latentni period različitog trajanja uslovljen zamorom refleksa. Može da nastane drugi manifestni stadijum sa znacima opstrukcije i gnojenja. Ponovo nastaje jak nadražajni kašalj praćen gušenjem. Ako se strano telo ne odstrani nastaje drugi latentni stadijum u kome se povremeno javlja kašalj praćen gnojnom ekspektoracijom. Ako se strano telo i u ovoj fazi ne odstrani, nastaju kasne komplikacije: akutni medijastinitis i traheo - ezofagealna fistula.

Dijagnoza
Postavlja se na osnovu anamneze (heteroanamneze), kliničke slike, objektivnog pregleda, rendgenološkog nalaza i bronhoskopije.

Lečenje
Jedina adekvatna terapija je urgentno uklanjanje stranog tela rigidnim bronhoskopom u opštoj anesteziji. Retko se radi traheotomija. Ostale komplikacije se leče primenom antibiotika, kiseonika, kortikosteroida i dr.
www.stetoskop.info


Stenoza traheje


Stenoza traheje može nastati na različitim nivoima i različitom brzinom.

Uzrok nastanka
Uzroci mogu biti različiti: unutrašnji faktori (kongenitalno, posttraumatski, postinflamatorno, neoplastično, posle traheotomije), spoljašnji (bolesti štitne žlezde, nespecifične i specifične bolesti limfnih čvorova medijastinuma, jednjaka, timusa, aorte, perikardijuma i grudne kosti) i mogu da potiču iz zida (fibroza ili kompresija zbog traheomalacije).

Klinička slika
Kliničku sliku karakteriše periodično progresivno otežano disanje sa stridorom i kašljem, bolesnik sedi sa podignutom glavom i izbegava napor. Kada je stenoza ekstremna nastaju dispneja (otežano disanje), inspiratorni stridor, cijanoza, strah od ugušenja, kašalj i zamor.

Dijagnoza
Postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike, objektivnog pregleda (traheobronhoskopija).

Lečenje
Kod otežanog disanja neophodna je hitna terapija u cilju obezbeđenja prohodnosti disajnih puteva i podrazumeva hirurško eliminisanje uzroka (laser, traheopeksija, parcijalna resekcija traheje i traheoplastika).
www.stetoskop.info

Status asthmaticus


Astma je hronični inflamacijski proces u disajnim putevima koja se manifestuje otežanim disanjem, zviždanjem u grudima i kašljem. Najteži klinički oblik astme jeste akutni teški napad (status asthmaticus) u kome je bolesnik životno ugrožen.

Klinička slika
Astma se manifestuje nedostatkom vazduha (dispneja), zviždanjem u grudima (vizing) i kašljem. Napad gušenja može da progredira u akutni teški napad i zbog toga je značajno prepoznati preteći teški napad, kako bi se blagovremenom energičnom terapijom prekinula kriza gušenja. Bolesnik ne može da izgovori rečenicu u jednom dahu, respiratorna frekvenca je veća od 28/minuti, nastaje cijanoza ( modrilo), znaci zamora disajnih mišića, tahikardija (ubrzan rad srca preko 110/minuti), sistolni paradoks - pad sistolnog pritiska u inspirijumu preko 10 mmHg.

Dijagnoza
Postavlja se na osnovu kliničke slike i objektivnog pregleda (tiha pluća, respiratorna frekvenca, tahikardija).

Lečenje
Kod akutnog teškog napada astme cilj lečenja je da se spreči smrtni ishod, otklone teški simptomi, popravi plućna funkcija do najboljeg mogućeg nivoa i spreči eventualno ponovno pogoršanje. Daju se kiseonik, zatim visoke doze beta-dva agonista pomoću aparata za inhalaciju (salbutamol). U početku lečenja teškog napada inhalacije se ponavljaju na 30 minuta. Sistemski kortikosteroidi su neophodni za lečenje teške astme. Teški napad zahteva brižljivo praćenje vitalnih znakova i stanja opstrukcije. Mehanička ventilacija neophodna je kad sve metode lečenja ostaju bez uspeha. To je jedini način da se spreči mogući letalni ishod.
www.stetoskop.info

Sporotrihoza pluća


Sporotrihoza je gljivična infekcija koja najčešće zahvata kožu, ali može da se diseminuje i da zahavati i pluća.

Uzrok nastanka
Uzročnikk je Sporothrix schenckii, bifazna gljive, što znači da ima sposobnost da prelazi iz saprofitne u parazitnu fazu. Najčešći način infekcije je kroz povređenu kožu. Slučajevi zaraze mimo traume kože su retki. Ipak, ne isključuje se infekcija preko respiratornog i digestivnog sistema. Povoljni faktori za razvoj gljivice su temperatura od 27-29°C, vlažnost vazduha od 92% i naviše, snižen imunitet domaćina, tuberkuloza, ciroza jetre, dijabetes, alkoholizam i dr.

Klinička slika
Klinička slika nije posebno karakteristična. Liči na akutni bronhitis ili pneumoniju ( zapaljenje pluća) praćenu temperaturom, kašljem i slabošću. Regionalne žlezde su uvećane i dolazi do fistula, naročito na rukama što može poslužiti kao putokaz za dijagnozu. Putem limfe i krvotoka bolest može da se proširi i na zglobove i kosti.

Dijagnoza
Postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike, rendgenografije, laboratorijskih analiza (pregled krvi i likvora), kulture, seroloških reakcija.

Lečenje
Primenjuju se antifungicidni lekovi, i to itrokonazol, a u težim slučajevima i amfotericin B.

www.stetoskop.info

Sarkoidoza pluća

Uzrok nastanka

Postoji više teorija koje pokušavaju da objasne uzrok nastanka ove bolesti. Jedna se zasniva na pretpostavci da predisponirane  osobe reaguju na razne stimuluse (udisanje polena, izloženost berilijumu, infektivni agensi i genetski faktori) produkcijom granuloma.


Klinička slika

Akutni oblik počinje iznenada sa povišenom temperaturom, gubitkom apetita, malaksalošću, suvim kašljem, bolovima u zglobovima i mišićima.Uz to, može se javiti i erythema nodosum (crvenilo u obliku čvorića) koje se spontano povlači nakon mesec dana. Na rendgenografiji pluća se vidi obostrano uvećanje hilarnih limfnih žlezdi  koje nestaje nakon godinu dana.

Hronični oblik može nastati od akutnog ili od samog početka može imati hroničan tok. Oko 25% bolesnika je bez simptoma i bolest se slučajno otkriva rendgenografijom pluća i srca. Kada postoje, simptomi koji dominiraju su dispneja (otežano disanje) pri naporu, suv kašalj, malaksalost i zamor.


Dijagnoza

Postavlja se na osnovu anamneze, kliničkog pregleda, rendgenografije pluća i srca, određivanja kalcijuma u serumu i urinu, određivanja nivoa angiotenzina-konvertirajućeg enzima u serumu i bronhoalveolarnom lavažom, kao i određivanjem imunoglobulina u serumu. Dijagnoza se potvrđuje biopsijom zahvaćenih limfnih žlezdi, plućnog parenhima, kože ili ostalih organa.

Lečenje

Terapija je simptomatska što podrazumeva primenu kortikosteroida koji popravljaju lokalne i opšte simptome. Glavni cilj terapije je prevencija plućne fibroze.

www.stetoskop.info


Retke bolesti pluća


Wegenerova granulomatoza je granulomatozni nekrotizirajući vaskulitis (zapaljenje zidova krvnih sudova) gornjih i donjih disajnih puteva i bubrega. Procesom su zahvaćene arterije male i srednje veličine, vene i kapilari. Bolest podjednako zahvata muškarce i žene prosečne starosti godina. Karakteriše se pojavom opštih simptoma: groznica, malaksalost, gubitak telesne težine i anemija. Od strane respiratornog sistema  najčešći simptomi su: gušenje, kašalj, sviranje u grudima i hemoptizije (iskašljavanje krvi). Simptomi od strane gornjih disajnih puteva su: rinitis, epistakse (krvavljenje iz nosa) usled perforacije septuma nosa, sinuzitis (zapaljenje sluznice sinusa), ulceracije (grizlice) u usnoj duplji i ždrelu. Promene na bubrezima su u vidu nekrotizirajućeg ili granulaomatoznog glomerulonefritisa (zapaljenje bubrega, tačnije glomerula a zatim i drugih struktura bubrega) sa povećanim količinama proteina, crvenih krvnih zrnaca i cilindričnih ćelija u urinu. Dijagnoza se postavlja patohistološkom potvrdom. Laboratorijskim testovima se dokazuju anemija (snižene vrednosti gvožđa) i leukocitoza (povišen broj belih krvnih zrnaca), ubrzana sedimentacija, povećana vrednost C-reaktivnog proteina, smanjeni albumini (proteini) u serumu, a karakterističan nalaz predstavljaju autoantitela čiji titar korelira sa aktivnošću bolesti. Nelečena bolest ima letalan završetak sa preživljavanjem od 5 meseci. Kortikosteroidi dovode do poboljšanja respiratornih simptoma, ali su bez uticaja na evoluciju bubrežne bolesti. Najefikasniji su citostatici.

Good-Pastuerov sindrom je oboljenje nepoznatog uzroka koje se pretežno javlja kod mlađih muškarca i karakteriše se plućnim krvarenjem, prisustvom krvi u mokraći, glomerulonefritisom (zapaljenski proces u bubregu) i pojavom autoantitela usmerenih protiv bazalnih membrana bubrežnih tubula, glomerula i plućnih alveola. U kliničkoj slici dominiraju hemoptizije (iskašljavanje krvi), otežano disanje, prisustvo krvi u urinu, povišene vrednosti proteina u urinu i povišen nivo ureje i kreatinina kao posledica zahvaćenosti bubrega. Ako se počne rano sa lečenjem proces se može zaustaviti.U početku se koriste plazmafereza, kortikosteroidi i citostatici.Kasnije se primenjuje nefrektomija (odstranjivanje bubrega ) i transplatacija bubrega.

Oportunističke infekcije u obolelih od side – AIDS predstavlja imunodeficijenciju T-limfocita izazvane virusom humaneimuno deficijencije (HIV). Najrasprostranjeniji je među rizičnim grupama: homoseksualcima, intravenskim narkomanima, primaocima inficirane krvi i njenih produkata. Nakon infekcije postoji latentni period koji traje nekada i više godina dok se ne razvije AIDS. Sa razvojem bolesti javljaju se oportunističke infekcije i Kapoši sarkom. Od oprtunističkih infekcija je najčešća Pnemocystis carinii pneumonija. Javlja se u 80% obolelih.U kliničkoj slici su najvažniji simptomi kašalj, otežano disanje i groznica. Dijagnoza se postavlja rendgenografijom i transbronhijalnom biopsijom. Od ostalih oportunističkih infekcija od značaja su gljivične infekcije, posebno Candida albicans, infekcija citomegalovirusom, Mycobacterium tuberculosis i atipičnim mikrobakterijama.
www.stetoskop.info

Respiratorni distres sindrom


Respiratorni distres sindrom (RDS), hijalinomembranska bolest, ili hiposurfaktoza pluća klinički je entitet koji se javlja pretežno kod prevremeno rođene novorođenčadi zbog nedostatka surfaktanta.

Uzrok nastanka
Osim prevremnog rođenja, koje je najvažniji faktor rizika za nastanak RDS-a, ostali rizični faktori su perinatalna asfiksija, dijabetes majke, pol (češća je pojava u muške prevremeno rođene dece), blizanačka trudnoća, porođaj carskim rezom pre pojave trudova. Bolest je posledica smanjene količine alveolarnog surfaktanta, koja je manja što je manja gestacijska starost. Surfaktant je supstanca koja smanjuje površinski napon alveola i pomaže da se one održe otvorene na kraju ekspirijuma, povećavajući tako funkcionalni rezidualni kapacitet pluća. Pomaže i smanjenju površinskog napona u plućima, te tako štiti pluća od potpunog kolapsa ili dolazeće atelektaze tokom ekspirijuma. Za sintezu surfaktanta potreban je normalan pH krvi, normalna telesna temperatura i perfuzija pluća. Asfiksija, hipoksemija i pulmonalna ishemija, naročito udružena sa hipovolemijom i hipotenzijom mogu smanjiti sintezu surfaktanta.

Klinička slika
U nekoliko prvih sati života razvija se tipična klinička slika s tahipnejom ( ubrzano disanje), cijanozom ( modrilo) i uvlačenjem međurebarnih prostora. Auskultacijom pluća čujno je samo površno i vrlo oslabljeno disanje, često bez propratnih auskultacionih fenomena, ili se čuju retke sitne krepitacije na vrhu inspirijuma.

Dijagnoza
Dijagnoza sindroma respiratornog distresa se može postaviti obično u prvim minutima ili satima nakon porođaja. Postavlja se na osnovu kliničkih znakova otežanog disanja i abnormalnosti rendgenografije pluća.

Lečenje
Deci sa respiratornim distres sindromom neophodno je davanje kiseonika. Može se  dete priključiti i na respirator. Nekoj deci koristi CPAP (engl. continuous positive airway pressure= trajni pozitivni pritisak na disajne puteve). Preko plastičnih cevčica stavljenih u nos unosi se vazduh i kiseonik u disajne puteve, čime se održavaju otvorene alveole u plućima. Kako je  sindrom respiratornog distresa izazvan nedostatkom surfaktanta, deci s teškim oblicima bolesti daje se surfaktant direktno u pluća. Ostali lekovi koji se daju deci sa sindromom respiratornog distresa su diuretici, deksametazon, bronhodilatatori i teofilin ili kofein.
www.stetoskop.info

Respiratorni arest


Respiratorni arest stanje je u kome disanje u potpunosti prestaje i ne može se ponovo uspostaviti bez primene adekvatnih terapijskih mera.

Uzrok                                                                                                          
Respiratorni arest može nastati kao posledica kardijalnog aresta ili kao potpuno nezavisno stanje - opstrukcija disajnih puteva i asfiksija, moždani udar s oštećenjem centra za respiraciju, intoksikacja, respiratrone bolesti itd.

Lečenje                                                                                                                    
Najlakši način za pamćenje redosleda radnji kod opštih mera reanimacije jest tzv. ABCD sistem.                                                                                                                

Prva u nizu mera jest prohodnost disajnih puteva (Airway). Bolesnik se postavi na leđa, na tvrdu podlogu. Prstom se uradi brza eksploracija usne šupljine. Ukloni se sve što bi moglo da ometa prolaz vazduha, uključujući i mobilne proteze. Glava pacijenta se ekstendira tako da se dlanom jedne ruke čelo pacijenta potisne prema nazad, a istovremeno se prstima druge ruke podigne donja vilica, prstima je hvatajući ispod koštanog dela brade.
Drugi korak jeste provera postoji li spontano disanje kod pacijenta (Breathing). Osoba koja sprovodi reanimaciju nagne se nad pacijentova usta i nos i sluša postoji li šum disanja. Istovremeno se posmatra postoji li pomeranje grudnog koša ili trbuha. Ukoliko se utvrdi da pacijent ne diše, potrebno je sprovesti veštačko disanje. Veštačko disanje sprovodi se uduvavanjem izdahnutog vazduha reanimatora metodom usta na usta ili usta na nos. Usne bolesnika se očiste od stranog sadržaja, preko njih se postavlja maramica ili nešto slično. Reanimator se nalazi sa strane bolesnika, jednu ruku podvuče ispod vrata (i nešto niže), podiže vrat bolesnika da glava spontano pada niže i nazad temenom prema leđima. Palcem i kažiprstom druge ruke zatvori nozdrve, dlanom iste ruke pritiska čelo i gura glavu što više dole i nazad da brada zauzme njaviši položaj. Duboko udahne, prisloni usta na usta bolesniku i uduvava vazduh pazeći da je obuhvatom svojih usana pokrio obim usana bolesnika, jer se tako izbegava gubitak vazduha. Zatim reanimator oslobađa usta bolesnika da omogući da uduvani vazduh spontano izađe. Prvih desetak uduvavanja izvede se brzo i uzastopno a zatim se uduvavanje nastavi ravnomerno u ritmu normalnog disanja (12-14 u minuti). Provera uspešnosti uduvavanja se ocenjuje pojavom sinhronih pokreta grudnog koša.
Sledeći korak jeste kontrola na aretriji carotis ili arteriji femoralis i uspostava cirkulacije (Circulation). U slučaju nedostatka pulsa pristupa se spoljašnjoj masaži srca. Spoljnu masažu srca treba započeti odmah čim prestane ili jako oslabi rad srca. To se može ustanoviti po tome, što se ne može napipati puls na arterijama vrata, ruke ili noge, a povređenom su proširene zenice i poprimi mrtvački izgled. Izvodi se ravnomernim i snažnim pritiskom u predelu spoja gornje dve trećine i donje trećine sternuma (grudne kosti). Potiskivanje sternuma prema kičmi 3,5-5 cm prenosi se na srce. Osoba koja pomaže reanimatoru podigne bolesnikove noge da se što više krvi premesti prema srcu i mozgu. Oko 2 cm iznad kraja grudne kosti postavi se koren dlana jedne ruke i preko njega koren druge ruke. Ruke su ispružene u laktovima a ramena se nalaze iznad grudne kosti, jer se tako težina tela reanimatora prenosi na njegove ruke, da bi kompresija srca bila efikasnija. Prsti položene ruke ne dodiruju grudni koš. Ruke se ne odvajaju od predela grudne kosti pri narednim kompresijama. Ritam kompresija iznosi 80-100 u minuti, a posle svake tridesete kompresije obavlja se dva uduvavanja vazduha i u tom trenutku se kompresija ne izvodi. Provera uspešnosti obavlja se posle dva minuta reanimacije.


Znaci uspešnosti reanimacije: palpira se puls na arterijama vrata ili noge, zenice nisu maksimalno dilatirane (proširene), popravlja se boja kože, javlja se mišićni tonus, grudni koš se spontano i ritmično pokreće. Sledi faza primene lekova (Drugs). Lekovi koji će biti primenjeni zavise od stanja koje je dovelo do respiratornog aresta.
www.stetoskop.info

Respiratorna acidoza


Respiratorna acidoza je patološki proces u kome je primarno smanjena alveolarna ventilacija u odnosu na metaboličku produkciju CO2 (ugljen-dioksid), pa nastaje pozitivni bilans ugljen-dioksida. Karakteristike respiratorne acidoze su povišen pCO2 (hiperkapnija), smanjenje pH arterijske krvi, povećana koncentracija jona vodonika i različito povećanje plazmatskih bikarbonata.

Uzrok nastanka
Mogući uzroci nastanka su depresija centralnog nervnog sistema (lekovi, infekcija, trauma), neuromišićne bolesti (miopatija, sindrom Guillain-Barre), ili plućne bolesti (hronične opstruktivne bolesti pluća, astma, kifoskolioza, pneumotoraks).

Klinička slika
Respiratorna acidoza se klinički manifestuje uznemirenošću, finim tremorom, glavoboljom, poremećajem vida, somnolencijom, hipertenzijom, edemom papile, tahikardijom, aritmijama i srčanom insuficijencijom.

Dijagnoza
Postavlja se nalazom sniženja pH i povećanim pCO2; bikarbonati su normalni ili povišeni.

Lečenje
Neophodno je lečiti osnovnu bolest. Lečenje podrazumeva popravljanje ventilacije (prolaznost disajnih puteva, mehanička ventilacija). Primena bikarbonata može biti opasna, pošto je sniženi pH značajan stimlus za ventilaciju.
www.stetoskop.info

Respiratorna alkaloza


Respiratorna alkaloza je patološki proces u kome je primarno povećana alveolarna ventilacija u odnosu na metaboličku produkciju CO2 (ugljen-dioksida). Ovo stanje se karakteriše povećanjem pH, niskim pCO2 i različitim stepenom smanjenja serumskog bikarbonata.

Uzrok nastanka
Veliki je broj mogućih uzroka: poremećaj centralnog nervnog sistema (anksioznost, tumor moždanog stabla, infekcije), lekovi (salicilati, teofilin, kateholamini), hipoksemija (velika nadmorska visina, teška anemija), plućne bolesti (pneumonija, plućni edem, plućna embolija), gram-negativna sepsa i dr.

Klinička slika
Simptomi respiratorne alkaloze uzrokovani su povećanom razdražljivošću nervnog sistema. Klinički se ispoljava parestezijama, tetanijom, sinkopom, grčevima i srčanim aritmijama.

Dijagnoza
Postavlja se na osnovu povišenja pH i sniženja pCO2; bikarbonati su normalni ili kompenzatorno sniženi.

Lečenje
Lečenje je usmereno na uzrok. Ako postoji produžena hiperventilacija koristi se i disanje u papirnu kesu ili aparat kojim se ponovo udiše izdahnuti vazduh. Kod preteće tetanije daje se kalcijum glukonat. Može se pokušati i sa diureticima koji inhibiraju karboanhidrazu, jer se na taj način pojačava eliminacija bikarbonata.

www.stetoskop.info

TUBERKULOZA PLUĆA - TBC (Tuberculosis pulmonum)


Hronična bakterijska infekcija izazvana bacilom tuberkuloze mycobacterium tuberculosis koju karakteriše stvaranje specifičnih granuloma u inficiranim tkivima, ćelijski uzrokovanom hipersenzitivnošću i nekrotizirajućim promjenama. Najčešće se nalazi na plućima (85%), ali i kod ostalih organa (15%).

Etiologija

Mikobakterija tuberkuloze je bacil, aerob, acidoalkoholo-rezistentan. Zbog imunoloških odbrambenih mehanizama nosioca, pritajeni bacili, iako godinama žive u organizmu nosioca, ne izazivaju bolest, ali ostaju sposobni da se reaktiviraju i da onda uzrokuju progresivnu i po život opasnu bolest - tuberkulozu. Bacila karakteriše sporo razmnožavanje, mogućnost života kao intracelularnog parazita, te mogućnost ostajanja u uspavanom stanju intracelularno u organizmu jako dugo vremena. Prenosi se uglavnom kao kapljična infekcija, a kapljice na vazduhu lako ispare i tako osušeni bacili ostaju dugo u zraku, u mračnom prostoru mogu ostati živi mjesecima bez kontakta sa domaćinom.

Patogeneza

Infekcija sa bacilom tuberkuloze se u većini slučajeva događa samo jednom u životu i to u urbanim područjima uglavnom u djetinjstvu.

Prvi ulazak kod prethodno nezaraženih osoba, bilo u pluća bilo na neko drugo mjesto, dovodi do nespecifične akutne upalne reakcije , koja uglavnom prolazi bez simptoma. Bacil tuberkuloze tada bude fagocitiran od strane makrofaga koji ga prenesu do regionalnih limfnih čvorova (ako se tu ne zaustavi može doći do hematogene diseminacije).

Od dvije do osam sedmica poslje primoinfekcije bacili se razmnožavanju intracelularno u makrofagima, ali u zaraženom domaćinu dolazi do razvoja ćelijske imunosti. Limfociti se nakupljaju na mjestu zaraze i izlučuju interleukine i limfokine koji privlače monocite i pretvaraju ih u makrofage i specijalizirane histiocite koji će stvoriti granulom. Granulomi često kalcificiraju - kombinacija kalcificirane periferne lezije i kalcificiranog limfnog čvora poznata je kao Ghonov komplex.

Kod 90-95% imunokompetentnih osoba dolazi do potpunog zacjeljenja primarnog afekta, a kod onih sa lošim nutricijskim statusom i brojnim drugim faktorima dolazi do inkomopletnog zacjeljenja.

Tuberkulozna bolest javlja se kod malog broja ljudi koji nisu uspješno preboljeli primoinfekciju. Kod nekih se tuberkuloza razvija već za nekoliko sedmica, a kod većine se bacil tuberkuloze uspava tokom mnogo godina.

Životna dob je jako važan faktor koji određuje tok bolesti:

•dojenčad - tuberkulozna infekcija jako brzo napereduje do bolesti i postoji velik rizik od razvoja diseminirane tuberkuloze, posebno meningitisa,
•kod djece primarna tuberkuloza gotovo uvjek zacjeljuje,
•kod odraslih - izloženi su najvećem riziku od razvijanja tuberkulozne promjene unutar 3 godine od početka primarne zaraze.
Primarna tuberkuloza pluća

Nastaje kod prve zaraze mikobakterijama i daje karakteristični primarni komplex (ranke) koji se sastoji od primarnog afekta (Ghonovo žarište - parenhimska lezija u plućima) i uvećanih limfnih čvorova u medijastinumu. Primarni afekt se u roku od oko 8 dana razvija u tipični kazeificirani tuberkulum koji se u povoljnom slučaju resorbira, fibrozira, kalcificira ili osificira. U nepovoljnom slučaju dolazi do kolikvacije, kavernizacije, limfogene i hematogene diseminacije i kanalikularnog širenja.

Primarna tuberkuloza kod odraslih daje mali broj subjektivnih simptoma i fizikalno-dijagnostičkih znakova, osim što se razvija imunitet (alergija) na bacil, a srećemo često i eksudativni pleuritis.

Simptomi

Subjektivni simptomi primarne TBC su nekarakterisitični i prema kliničkoj slici možemo ih podijeliti na:

•laki oblici - većina je latentna, a mogu se javiti i manifestni znaci (mršavljenje, zamaranje, subfebrilne temperature nakon napora i Erythema nodosum). U nekim slučajevima može se javiti povišena temperatura od 39 o C ili 40 o C, bez drugih simptoma.
•teški oblici - kada se zbog nepovoljnih uslova infekcija širi, stvara se primarna kaverna, izražene promjene na limfnim čvorovima, primarna kazeozna pneumonija i diseminirana milijarna tuberkuloza, a zbog stenoze, opstrukcije granulacionim tkivom ili kompresije bronha javljaju se segmentalne i lobarne atelektaze. Jako uvećani limfni čvorovi mogu dovesti do dispneje, stridora i cijanoze.
Fizikalna dijagnostika

Prstenasta sjena na radiološkom snimku najčešće se nalazi u sredini ili donjem dijelu pluća i prate je uvećani limfni čvorovi u medijastinumu. Jako uvećani limfni čvorovi kod primarne tuberkuloze mogu dovesti do dispneje, inspiratornog stridora, bitonalnog kašlja, Despineovog znaka i Petruschkyjeve spinalgije. Zbog stenoza i kompresije bronha mogu se javiti atelektaza i lokalizirani emfizem. Bronhoskopija ima važan dijagnostički značaj. Kod malih promjena uglavnom nema znakova.

Objektivna dijagnostika

•Radiološki pregled - otkriva uvećane limfne čvorove u medijastinumu (što ne nalazimo kod postprimarne tuberkuloze) struktura, prstenasta sjena najčešće u srednjim i donjim dijelovima pluća bi trebala da bude primarni afekt ali se on rijetko vidi. Kalcifikacije kada postoje tada su jasno vidljive i dobro ograničene. Nalaz kod razvijenih primarnih lezija biće opisan poslje
•Kultura ispljuvka
•Tuberkulinski test - pozitivna tuberkulinska proba uglavnom odaje zarazu a negativan test čini tuberkuloznu infekciju manje mogućo.
Kazeozna pneumonija - liči na lobarnu, počinje obično naglo sa visokom temperaturom. U prilog da se radi o tbc govori: bolesnik je blijed, profuzno se znoji, cijanotičan je, čini se više intoksiciran, brže mršavi, ima česte hemoptizije. A radiološki nalazimo lobarno zasjenjenje uz promjene na limfnim čvorovima. Pozitivna kultura i pozitivna tuberkulinska proba.

Terapija

Najveći broj primarnih infekcija se ne otkrije i ne liječi, a teški oblici se liječe kao i svaka druga tuberkuloza.

www.medicina.ba

RAK PLUĆA


Rak pluća je bolest u kojoj se maligne stanice (stanice raka – abnormalne stanice) nalaze i nekontrolirano rastu u plućnom tkivu. Rak pluća je vodeći uzrok smrti i u muškaraca i u žena. Najčešće se javlja između 55. i 65. godine života, a zahvaća 1 od 1000 ljudi.
Većina karcinoma pluća (83%) povezana je, a vjerojatno i uzrokovana, sa pušenjem. Najnovije studije pokazuju da je pojava karcinoma pluća u pušača čak deset puta češća nego u nepušača! U cigaretama, naime,  postoje štetne supstance za koje je dokazano da su kancerogene tvari. Uzrokuju štete na plućnim stanicama koje mogu nakon nekog vremena promijeniti svoje osobine – izgled, metabolizam, životni ciklus te postati opasna bolest.  Broj cigareta dnevno i rana dob u kojoj se počne pušiti povećavaju rizik od raka pluća. Osoba koja je prestala pušiti izjednačava svoj rizik od karcinoma s nepušačkim rizikom tek 10-20 godina nakon prestanka pušenja! Skupina japanskih znanstvenika je dovela u vezu pušenje kanabisa i visoku učestalost pojavljivanja karcinoma pluća – dokazali su da dim kanabisa sadrži dvostruko više kancerogenih tvari nego cigarete s duhanom, a rizik povećava i sam način uživanja kanabisa («džoint se obično puši bez filtera i gotovo do kraja, što povećava količinu udahnutoga dima; osobe koje puše kanabis dublje udišu i duže zadržavaju dah čime olakšavaju odlaganje kancerogenih tvari na dišnim putovima).                                                      Dokazano je da i pasivno pušenje povećava rizik. Visoke razine zagađenja, radijacije i izloženosti azbestu također mogu povećati rizik. Rizik je povećan i u kuhara i kemičara.
Pluća su parni organ koji zauzima veći dio prsne šupljine. Pluća donose kisik tijelu i preuzimaju ugljični dioksid iz krvi, koji je nusprodukt metabolizma tjelesnih stanica. Cijevi koje se nazivaju bronhiji čine unutrašnji dio pluća – dušnik (traheja) se grana u dva glavna bronha, o ovi dalje u sve manje bronhe te konačno do bronhiola čiji promjer nekada ne premašuje par milimetara.

Podjela raka pluća zasniva se na tome kako stanice izgledaju pod mikroskopom: rak malih stanica (20%) i rak velikih tj. ne-malih stanica (80%).  Vrste raka ne-malih stanica su: rak pločastih stanica (35%), adenokarcinom (27%) i rak velikih stanica (10%).

Stanice raka svakog tipa rastu i šire se na različite načine, te se stoga i različito liječe. Rak velikih stanica pluća obično je povezan s prethodnim pušenjem, pasivnim pušenjem ili nenamjernim izlaganjem duhanskom dimu odnosno njegovim štetnim produktima.
Općenito, rak malih stanica obično je već proširen do postavljanja dijagnoze i liječi se kemoterapijom i/ili radioterapijom. Rak velikih stanica pluća se ne mora proširiti do postavljanja dijagnoze, te je moguće njegovo kirurško odstranjenje (resekcija).
Metastaze su stanice raka koje su se proširile s primarnog originalnog mjesta na drugo. Stanice raka mogu metastazirati putem krvi ili limfnog sustava te se dijele i razvijaju na novom mjestu (u novom organu). Metastazirani (prošireni) rak pluća može se razviti u skoro svakom dijelu tijela, a uobičajeni organi su mozak, kosti, kralješnička moždina i jetra. Liječenje se zasniva na određivanju vrste stanica raka, te veličini primarnog tumora i opsegu u kojem se proširio na limfne čvorove ili mjesta metastaziranja.
Prognoza (mogućnost izlječenja) i izbor terapije ovise o stadiju raka (je li zahvatio samo pluća ili se i proširio), veličini tumora, vrsti raka, postojanju simptoma, te o općem zdravstvenom stanju bolesnika.
Što je manji (niži) stadij raka, veće su šanse za izlječenje.
Stadij I - Stanice raka razvijaju se na plućima i okruženee su normalnim (zdravim) stanicama.
Stadij II - Rak se proširuje na limfni sustav.
Stadij III - Sad se rak proširuje izvan i unutar pluća.                                                 
Stadij IIIa: rak se može odstraniti kirurški 
Stadij IIIb: više se ne može odstraniti kirurški                                                        
Stadij IV - Rak se proširio izvan pluća po drugim dijelovima tijela. To je pojava poznata kao metastaze, odnosno metastatska bolest.
Simptomi koji upozoravaju na postojanje karcinoma pluća su:
- kašalj
- krvavi ispljuvak
- zaduha
- bol u grudima
- gubitak apetita i tjelesne težine

Dodatni simptomi koji se mogu povezati s ovom bolešću su:
- slabost
- teškoće pri gutanju
- teškoće pri govoru
- abnormalno tamna ili svijetla koža
- promjena oblika i boje noktiju
- mišićne kontrakcije ili mišićna atrofija
- oticanje, bol i osjetljivost  zglobova i kostiju
- promuklost ili promjene glasa
- vrućica i tresavica
- oticanje i paraliza lica
- spuštanje kapaka
- razvoj dojki u muškaraca

Rano dijagnosticiranje bolesti je najčešće ometeno činjenicom da se većina simptoma preklapa, a time i pripisuje kroničnom bronhitisu tj. kroničnoj opstruktivnoj bolesti pluća (KOPB) i time se, nažalost, amnjuje uspješnost liječenja jer bolest u trenutku dijagnosticiranja bude već proširena, odnosno uznapredovala.
Liječnik će propisati da se učini neka (ili najčešće više njih) od dijagnostičkih metoda za otkrivanje postojanja raka. U dijagnostici raka pluća na raspolaganju su slijedeće pretrage:
• radiološke (rentgenska snimka pesnog koša zj. torakalnih organa, kompjutorizirana tomografija - CT, magnetska
rezonancija - MR, ultrazvuk, angiografija plućne arterije i bronhalnih arterija)
• fiberbronhoskopija - pregled bronha pomoću bronhoskopa – posebnog instrumenta koji se provuče kroz grlo do bronha. Time se omogućuje biopsija - uzimanje stanica sa stijenki bronha odnosno izrezivanje malih komadića tkiva zahvaćenog bolešću
• citološke pretrage – (pregled stanica  ispljuvka, aspirata bronha, transbronhalnog i transtorakalnog punktata, izljeva)
• histologija (mikroskopski pregled uzetog tkiva)
• transtorakalna punkcija (punkcijsko-aspiracijska biopsija) - pod kontrolom CT-a ili ultrazvuka  se postavlja punkcijska igla između rebara da bi se omogućilo uzimanje uzirka tkiva nedostupnog bronhoskopu
• scintigrafija (kosti, pluća, cijelog tijela)
• spirometrija i analiza plinova u arterijskoj krvi
• laboratorijske analize krvi, urina,eventualnog  plućnog izljeva
• eksploracijska torakotomija (operativni zahvat)
• određivanje markera (tumorskih biljega iz krvi) i imunosnog statusa organizma.


Operacija, radioterapija (zračenje) i kemoterapija (primjena lijekova citostatika) koriste se za liječenje raka malih stanica. Nažalost ne dolazi često do izlječenja.
Rak velikih stanica obično se liječi operacijom ili radioterapijom (korištenjem visokih doza rendgenskih zraka za uništavanje stanica raka). Međutim u nekih se bolesnika može koristiti i kemoterapija.

Ako pušite, prestanite. Nastojte izbjegavati pasivno pušenje. Rutinski skrining pojedinaca koji spadaju u visokorizičnu skupinu (muškarci stariji od 45 godina koji puše 40 ili više cigareta dnevno) može pomoći u ranom otkrivanju bolesti.
Početkom ovog mjeseca pokrenut je «Projekt ranog otkrivanja raka pluća» u svrhu pravovremenog otkrivanja i početka liječenja ove bolesti te se pozivaju svi pojedinci s povišenim rizikom na besplatno testiranje, odnosno dijagnostiku. Testiranje (screening) provodi Poliklinika za bolesti dišnog sustava u Zagrebu - Prilaz baruna Filipovića 11, svakodnevno (radnim danima) od 12-14h te od 17-19h. Testiranja će se vršiti do kraja 2008. godine.


Literatura:
1. STRNAD M. Etiologija i epidemiologija U: Ðamija M i sur.
Rak pluća. Zagreb: Globus 1998:17-25.
2. A. BALLINGER, S.PATCHETT «Pocket essentials of clinical medicine» , Saunders Elsevier: 2007.
3. www.thoracic.org