subota, 9. veljače 2013.

Alergija, polenska kijavica i astma


Alergija predstavlja nepoželjnu reakciju imunološkog sistema organizma na neku stranu meteriju. Materija koja izaziva reakciju, tj. alergen, ne izaziva simptome prilikom prvog kontakta. Međutim, imunološki sistem počinje da stvara antitela na alergen, pa određene vrste belih krvnih zrnaca postaju osetljive na njega. Kasniji kontakt sa alergenom stimuliše specijalizovane ćelije zvane mastociti na lučenje histamina, jedinjenja koje izaziva alergijsku reakciju.


Alergijska kijavica je uzrokovana alergijskom reakcijom i predstavlja zapaljenje membrane koja oblaže nos i grlo. Pogađa osobe kod kojih se javlja alergijska reakcija na određene materije udahnute iz vazduha. Ona može biti vansezonska i javljati se tokom čitave godine ili sezonska kada se javlja isključivo u proleće ili leto (polenska kijavica). Sezonsku polensku kijavicu uglavnom izaziva polen trave, drveća ili korova, kao i plesan iz spoljašnje sredine. Pre svega, javlja se u proleće kada je visoka koncentracija polena u vazduhu. Najčešći alergeni koji izazivaju pojavu vansezonske alergijske kijavice jesu grinje iz kućne prašine, životinjska dlaka, perje i kućne plesni.

Simptomi polenske kijavice se javljaju ubrzo nakon kontakta sa alergenom. To su:

svrab u nosu
često kijanje
zapušen nos i česta sekrecija iz nosa
nadražene, crvene i suzne oči
slivanje sekreta iz nosa u grlo
Ukoliko je došlo do težeg oblika zapaljenja sluzokože nosa, usled hronične iritacije može doći do krvavljenja iz nosa. Kod pojedinih osoba glavobolje su čest pratilac alergijskih kijavica.

Šta možete učiniti?
Obratite se lekaru koji će po simptomima prepoznati polensku kijavicu. Kožnim probama se određuje koji je alergen u pitanju. U nekim slučajevima alergen se ne može utvrditi. Kod alergijske kijavice mogu pomoći fiziološki rastvori u obliku sprejeva za nos koji su bezbedni za primenu, a koji će olakšati tegobe kao što je zapušenost nosa, nadražaj na kijanje i izbacivanje sekreta iz nosa (Aqua).

Saveti koji mogu pomoći kod alergijske kijavice:

ukoliko ste alergični na dlaku ili perje životinja, nemojte držati kućne ljubimce
zamenite jastuke, jorgane i madrace punjene materijalima životinjskog porekla onima sa sintetičkim antialergijskim punjenjem
uklonite iz doma sve stvari koje skupljaju prašinu, kao što su tepisi, zavese, tapacirani nameštaj
kod sezonske polenske kijavice izbegavajte visoku i sveže pokošenu travu, ne izlazite kasno ujutru i li rano uveče kada je koncentracija polena u vazduhu najveća
nosite naočare za sunce kako bi sprečili nadraživanje očiju


Polenska kijavica ukazuje i na veći rizik od migrene

- Ljudi koji pate od alergijske, odnosno polenske kijavice, žrtve su i migrenoznih glavobolja, pokazalo je istraživanje američkog tima stručnjaka. Ustanovljeno je da histamin, jedinjenje koje izaziva alergiju, može biti pokretač migrenoznog napada.


Studija na 300 dece i odraslih pokazala je da 34 odsto ispitanika koji su patili od alergijskog rinitisa imaju i simptome koji se uklapaju u definiciju migrene, dok je samo četiri odsto ispitanika koji nisu patili od polenske kijavice imalo simptome migrene. Sve u svemu, ispostavilo se da su ljudi koji pate od alergijske kijavice 14 puta skloniji migreni od ostalih.

- I u praksi je ustanovljeno da alergijska kijavica može dovesti do migrenoznih napada. To se dešava jer kanali između oka i nosa i sinusa i nosa usled alergije oteknu. Samim tim, povećava se pritisak u sinusnim šupljinama i to izaziva bol - objašnjava za ?Blic? dr Zorica Plavšić, alergolog u Gradskom zavodu za zaštitu pluća i tuberkulozu.

Neka ranija istraživanja pokazala su da su mnoge glavobolje pripisivane bolesti sinusa, u stvari, bile migrene. Sinusne glavobolje nastaju kad su sinusni kanali zapaljeni, a jedan od razloga tog zapaljenja predstavljaju i alergije.

Međutim, sinusne glavobolje teško je razlikovati od migrene zato što im je zajednički znatan broj simptoma. Migrene su karakteristične po pulsirajućem bolu, tipično koncentrisanom na jednoj strani glave i često praćenom mučninom i osetljivošću na svetlost i zvuk. Ali, njih može da prati i facijalni pritisak, zapušen nos i drugi znaci koji se često pripisuju sinusnoj glavobolji.

Da bi se primenilo pravilno lečenje, vrlo je važno razlikovati migrenu od sinusne glavobolje.

- Migrene mogu da se leče običnim medikamentima protiv bola, odnosno analgeticima. Ali, ako se migrena javlja samo zbog alergije, onda je rešenje problema sanacija alergijske kijavice - savetuje dr Plavšić.

Sa druge strane, američki stručnjaci su ustanovili da kod onih koji istovremeno pate i od alergijske kijavice i od migrene lekovi antihistaminici (koji se koristi za ublažavanje simptoma alergije) ne deluju na migrenu zato što nemaju dejstva na proširenje krvnih sudova.


Alergija - Bolest savremenog čoveka

Šta se sve ubraja u alergijske reakcije? Da li smo skloniji alergijama nego generacije naših roditelja? Koje se sve bolesti javljaju kao posledica alergija? Kako suzbiti uzročnike i ima li leka?

Zašto se alergije često nazivaju bolešću 21. veka?

Sklonost pojedinih osoba da u kontaktu sa nekim materijama iz okruženja reaguju neadekvatno -nazivamo ALERGIJA. U poslednjih pedeset godina, učestalost alergijskih oboljenja značajno je porasla. Ovaj trend je utvrđen istraživanjima i to kod pripadnika svih generacija rođenih nakon 1960. godine. Posledično, naučnici počinju sa velikim interesovanjem da prate šta se dešava na ovom području.

Kada se govori o alergiji - tu zapravo ubrajamo 3 grupe manifestacija i simptoma:

bolesti respiratornog trakta,
alergije na hranu i
dermatitis (kožni oblik alergije).

Najčešće su alergijske bolesti disajnih puteva, bronhijalna astma i rinitis (alergijska kijavica).

Astma i bronhijana astma

Uzročnici porasta obolelih od alergija disajnih puteva nisu precizno utvrđeni, ali se smatra da je u pitanju povećana izloženost spoljašnjim alergenima u kombinaciji sa smanjenom stimulacijom imunološkog sistema izazvanom sredindkim ili genetskim faktorima.

Svetska zdravstvena organizacija je 2004. godine došla do podataka da oko 300 miliona ljudi boluje od astme i to sa tendencijom porasta broja obolelih. Bolest koja može biti vrlo opasna pa čak i fatalna je bronhijalna astma.

Kako prepoznati astmatični napad:
karakterističan osećaj gušenja,
nedostatak vazduha,
kašalj (pre svega noću i ujutru),
čujno disanje
"zviždanje" prilikom disanja praćeno uznemirenošću.

Alergijske kijavice

Često se dešava da jedna osoba istovremeno boluje i od astme i od alergijske kijavice s tim da se simptomi kijavice javljaju godinama pre simptoma astme. Najčešće se ovakav sticaj događa onim osobama kod kojih je utvrđena alergija na grinje i kućnu prašinu.

Najpoznatija, alergijska kijavica se javlja u vidu sekrecije iz nosa, osećaja zapušenosti i svraba u nosu, a često je sve to praćeno i glavoboljom. Ako predugo traje ova kijavica može dovesti i do slabljenja čula mirisa. Dakle, za razliku od asme ona ne ugrožava život, ali značajno pogoršava njegov kvalitet.

Alergeni i njihovo suzbijanje

Alergije, kao i sve hronične bolesti značajno utiču na kvalitet života i radnu sposobnost. Alergija može biti i nasledna, u smislu da je osoba genetski sklona da, kada dođe u kontakt sa izvesnom materijama iz spoljne sredine, odreaguje burno. Svi ljudi imaju specijalne belančevine i imunoglobuline tzv. antitela, ali kod osoba sklonih alergiji, broj tih antitela je uvećan.

Alergeni su materije iz okruženja koje aktiviraju imunološki sistem. Alergeni koje udišemo (polen trave, drveća, kućna prašina, grinje, dlake), najčešće dovode do alergijske astme i rinitisa. Simptomi alergijske kijavice mogu biti prisutni tokom cele godine ili periodično vezano za cvetanje određene biljke, ali najčešće u proleće i leto.

Prevencija i lečenje

Kod alergijskih bolesti od da bi se sprovelo uspešno lečenje velikog je značaja postaviti pravilnu dijagnozu. Kada se pojavi kijavica, najčešće se pored tipične kliničke slike pacijentu rade i laboratorisjka ispitivanja i kožne probe, a kod astme i plućne funkcije, pokazatelji upale i test antitela iz grupe IgE.

Kod svih opisanih slučajeva, važna je i prevencija. Ako se npr. radi o alergiji na polen, pacijent bi trebao da promeni okruženje, što je rešenje privremenog karaktera. Na isti način treba izbegavati životnijske dlake, grinje, perje i sve ostalo što može dovesti do alergijske reakcije.

Idealno i dugoročno, ali i mnogo teže sprovodivo rešenje, bilo bi otklanjanje alergena iz određene sredine. U poslednje dve godine, kod nas se sprovodi akcija uništavanja ambrozije, što će jednoga dana kada ova akcija da prve ozbiljnije rezultate - umnogome pomoći i olakšati ljudima koji su alergični na polen ovog korova.

Lečenje koje se pokazalo kao vrlo efikasno i komforno je imunoterapija. Imunoterapija je vrsta biološke terapije, koja u borbi sa infekcijama ili alergijama koristi prirodne supstance. Ona se sprovodi uz odgovarajuće lekove koje naravno propisuje lekar iz ove oblasti.


Cvetanje trava i ostalih biljaka kod mnogih ljudi, pa i kod dece prouzrokuje brojne neprijatnosti. Umesto uživanja u radostima proleća deca (ali i mame i tate) koja imaju alergiju na polen počinju da se "zlopate". Da li mora tako?

Polenska kijavica nastaje zbog alergijske reakcije u nosu deteta. Na sluznici nosa se odigrava reakcija polena (alergena) i antitela u dečjem organizmu, što se manifestuje otokom sluznice koja luči obilni, providni sekret. Takva deca se lako prepoznaju - stalno šmrckaju i kijaju, rukom često trljaju nosić (koji svrbi), a često imaju i lako "zakrvavljene" oči zbog alergijske reakcije sluznice oka (alergijski konjunktivitis).

Pedijatar relativno lako postavlja dijagnozu alergijske kijavice. Da li je u pitanju polen ili neki drugi alergen vidi se posle alergološkog ispitivanja. Iako postoje noviji testovi za utvrđivanje vrste alergena (krivca za alergijsku bolest), i dalje su kožne probe jednostavan i brz dijagnostički test. Ovim testom, za petnaestak minuta, može da se utvrdi koja je trava "glavni i odgovorni" za alergijsku kijavicu.

Testom se mogu utvrditi i drugi potencijalni uzročnici alergije. Neretko se dešava da je dete istovremeno alergično na više različitih alergena (na primer, uz polen, i na grinje ili buđ). To treba znati jer nije proleće jedino doba kada možemo očekivati alergijske bolesti, a polenska kijavica nije jedina alergijska bolest.

Kako lečiti

Kod alergijskih bolesti je najbolje eliminisati alergen. To je neizvodljivo kada je polen (gde pobeći od polena) u pitanju. Tada je neophodno lečenje antialergijskim lekovima. Najvažniji pripadaju grupi antihistaminika koji smanjuju dejstvo histamina - jednog od najvažnijih medijatora alergijske reakcije. Stari preparati (Phenergan) su imali jedno neprijatno neželjeno dejstvo - uspavljivanje deteta.
Zato su razvijeni noviji antihistaminici koji ne prodiru u mozak, pa nemaju uspavljujući efekat, a efikasnost u borbi protiv alergijske reacije je ista, ili čak veća.

Jedan od prvih lekova iz ove grupe je terfenadin (Tefen, Bronal). Potom su napravljeni noviji preparati - loratadin (Claritine, Pressing) koji ima odličnu efikasnost, uz minimalne neželjene efekte. Velika je prednost što se daje u samo jednoj jutarnjoj dozi, pa je opasnost da se lek zaboravi - mala. Već su se odomaćili i još noviji derivati loratadina (Aeirius), ali skoro neprestano se radi na savršenijim antihistaminicima.

Ako antihistaminici ne pomognu, ili je bolest odmakla, pa su oni nedovoljni, potreban je sledeći terapijski korak - kortikosteroidni sprejevi za nazalnu upotrebu.

Ovi preparati su brižljivo dizajnirani tako da sadrže kortikosteroid kao aktivnu supstancu, a "vezujući" materijal se lako raspršuje i raznosi po nosu. To su kortikosteroidi za LOKALNU upotrebu, a to znači da im je glavni cilj delovanje na sluzokožu nosa. Oni se, dakle, veoma slabo resorbuju sa sluznice u cirkulaciju, što je veoma važno. Beconase (beklometazon), Flixonase (flutikazon), Nasonex (mometazon) su najčešče korišćeni preparati.

Pre upotrrebe nos se lepo očisti, pa se sprej (koji se obavezno "promućka" pre upotrebe) aplikuje u svaku nozdrvu, dok je dete u vertikalnom položaju. Kada je nos skoro potpuno blokiran poželjno je da se pre ovog spreja stave kapi za nos koje sužavaju proširene krvne sudove (efedrin ili slične kapi). Već posle nekoliko dana terapije ovo više neće biti potrebno (jer će nazalni kortikosteroidi ispoljiti efekat), pa će standardne kapi postati suvišne.

Broj prskanja zavisi od uzrasta deteta, ali i od vrste leka. Na primer, Beconase se obično raspršuje tri puta dnevno, prvih par dana, potom dva puta. Novi preparati (Nasonex, na primer) se aplikuju samo jednom dnevno jer se radi o leku koji se dugo zadržava u sluznici. Naravno, roditelji nikada ovo neće sami dozirati, već će im njihov pedijatar objasniti upotrebu i prepisati odgovarajuću dozu, kao i trajanje terapije.

Kombinacija antihistaminika i lokalnih - nazalnih kortikosteroida rešava dete neprijatnih tegoba već posle nekoliko dana terapije.

Kako sprečiti

Kod alergološki obrađene dece (kao i kod dece koja već godinama imaju polensku kijavicu) znamo da će se tegobe ponavljati kada dođe proleće, pa ne treba čekati cvetanje trava i pojavu tegoba alergijskog rinitisa.

Nekoliko nedelja pre očekivane navale polena treba započeti preventivnu (profilaktičku) terapiju antihistaminicima. Pravi "tajming" određuje pedijatar, mada je klimatska situacija presudna!
Kao što rekosmo, ove godine smo imali blagu zimu, tako da je cvetanje trava u toku, pa je potrebno započeti profilaksu - odmah!

Polako, ali sigurno se razvija imunoterapija koja će biti dostupna i laka za sprovođenje i kod dece. Ona se sastoji u postepenom unošenju malih, pa sve većih količina alergena, čime se organizam navodi da razvije sopstvenu odbranu od alergena. Kada imunoterapija uspe, prestaje potreba za lekovima, ali je potrebno mnogo vremena i strpljenja da bi se terapijski cilj postigao.

Do skoro su potkožne injekcije bile jedini način za ubacivanje pažljivo pripremljenih alergena, ali razvijen je novi način - alergen se uzima na usta (podjezičnim "kapsulicama"). Iako i dalje postoje različita mišljenja o imunoterapiji kod dece, izgleda da će ona naći svoje mesto u lečenju. Naravno, o ovome ipak završnu reč treba da daju pedijatri alergolozi, koji se posebno bave imunoterapijom.


Alergija je neuobičajena reakcija organizma na male količine materija iz spoljašnje sredine. Pored toga što na alergiju utiče spoljašnja sredina, značajnu ulogu ima i nasljeđe. Neki od oblika alergije su polenska kijavica, astma, dojenački i dječji ekcem, koprivnjača.
Najčešći put ulaska alergena u organizam su organi za disanje, a od načina ispoljavanja najčešća je alergijska kijavica. Ona je najčešće izražena u proljeće, u vrijeme intenzivnog cvjetanja, ali se može protezati do kasne jeseni.
U nastanku alergije pokušava se objasniti i uloga infekcija organa za disanje i nastajanja anomalija na njima sa padom imuniteta. Nastajanje infekcije u mlađem životnom dobu daje veću mogućnost za razvoj alergije. Smatra se da u nastajanju alergije ima ulogu i kontakt djece sa životinjama. ăKrivac" za alergijsko ispoljavanje može biti i stres, pušenje, hrana puna konzervansa.
Alergijska kijavica se ispoljava kihanjem i suzenjem, svrbežom nosa i očiju. Stručnjaci kažu da kad se jednom pojavi ostaje trajno. Istina, jačina simptoma nije ista svake godine. To zavisi od cvjetanja, odnosno količine polena u vazduhu i vjetrova koji ga raznose. Koncentracija polena u vazduhu najveća je ujutro, pa se u tom periodu ne savjetuje provjetravanje stana.
Da bi se utvrdilo ko je uzročnik alergijske kijavice treba uraditi kožne probe. Tek tada se pristupa odgovarajućoj terapiji.
Terapija se zasniva na uzimanju tableta ili ušmrkavanju lijeka na nosnu sluzokožu i tako se blokiraju alergijski simptomi. Terapija se uzima sve vrijeme cvjetanja, a treba je početi uzimati 10-15 dana prije nego krene alergija. U nekim slučajevima pacijentu se daju određeni alergeni u rastućim koncentracijama u vidu potkožnih injekcija. Time se postiže tolerancija, odnosno organizam prestaje da djeluje na alergene.
Alergije mogu biti sezonske, javljaju se u proljeće i u jesen. Drveće i trava cvjetaju u proljeće, korov u jesen. Kod trajnih alergija simptomi traju cijele godine, a najčešće su izazvani kućnom prašinom, životinjskim krznom ili perjem.


Kako protiv alergije

S prolećem stižu i stalni i dosadni pratioci - alergije. Dok neki uživaju u prolećnim šetnjama kroz parkove i pored obala reka, drugima život zagorčavaju polen i „mace“ kojih u ovo doba godine ima u izobilju. Pošto leka protiv alergija nema, jedino kako ti osetljiviji sugrađani mogu da se odbrane od ove dosade jeste da izbegavaju alergene, glavne krivce za njihovo kijanje, kašljanje, crvenilo očiju i otežano disanje. A to u proleće nije nimalo lako izvesti.

- Alergija je, u stvari, preterana odbrana organizma. Imunitet, odbranu od alergija, normalan zaštitni odgovor treba razlikovati od alergije, koja je prekoračenje nužne odbrane, što opterećuje organizam u celini. Znači, organizam se brani više nego što treba i zato i strada. Tako se oštećuju i tkiva, a u zavisnosti od toga gde alergen ulazi, ta tkiva bivaju oštećena. Neki alergeni se lepe za oči, pa oči stradaju, a neki napadaju kožu, pa koža reaguje - priča za „Blic“ alergolog, dr Gorana Isailović.

- Osobe koje su sklone alergiji - nastavlja ona - uglavnom su to nasledile od svojih roditelja. Ta nasledna osobina ne mora da se ispolji ako se primene odgovarajuće mere zaštite. To znači da dete od malih nogu mora da izbegava potencijalne alergene.

- Roditelji mogu da zaštite decu tako što neće pušiti u prostoriji gde dete spava, u sobi neće držati zavese, cveće, daće mu da spava na antialergijskim jastucima, a u takvim slučajevima treba izbegavati i držanje kućnih ljubimaca. Sa ovim merama predostrožnosti treba početi u najranijim godinama života deteta - ističe dr Isailović.

Jedini lek za alergiju jeste uklanjanje alergena, odnosno izbegavanje dolaženja u kontakt sa njima. Kao preventivu, ljudi koji su skloni alergijama pred proleće treba da počnu sa simptomatskom terapijom - uzimanjem antihistaminika koji će smanjiti burnost njihove alergijske reakcije.

- Svi novi lekovi koji su se pojavili na tržištu smanjuju burni odgovor na alergen, tj. intenzitet reakcije, ali nijedan ne može da izleči alergiju - tvrdi dr Isailović.

Najčešće alergije su na polen, grinje, a u manjoj meri na duvan, perje, životinjsku dlaku i buđ. Od polena, najzastupljeniji su polen trava, korova i drveća.

Pomoć homeopatije

Homeopatija je veoma pogodna za lečenje alergijskih oboljenja i može se reći da baš kod tih oboljenja homeopatska terapija ima najviše uspeha, kaže za „Blic“ dr Ljiljana Bajić-Bibić, specijalista interne medicine i homeopata. Homeopatskom terapijom poboljšava se otpornost organizma i homeopatija ima terapiju za svaki od simptoma alergijskih reakcija. Homeopatski pristup lečenju alergijskih oboljenja je holistički, što znači da se prilikom određivanja leka pacijent posmatra kao celovita ličnost. Tako se uz simptome bolesti, u toku razgovora sa pacijentom, procenjuje njegova sveukupna ličnost, tj. psihofizička konstitucija.

- Klasična homeopatija bazira se na sličnim principima kao i alergologija. Naime, naročito kada je o desenzibilizaciji reč (koja se sprovodi u sklopu imunoterapije) pacijentu se daju, u određenim intervalima, male doze leka na koji je alergičan, jer za homeopatsku terapiju važi pravilo „slično se sličnim leči“, samo mnogo manjim dozama leka - kaže dr Ljiljana Bajić-Bibić.

Povezanost alergije i astme

Kada je reč o povezanosti alergija i astme, dr Predrag Rebić iz Instituta za plućne bolesti i tuberkulozu Kliničkog centra Srbije tvrdi da ako neko pati od alergije, to ne znači da ima astmu. Međutim, ako neko boluje od alergijske kijavice velike su šanse da dobije i astmu, ali je veoma bitno da se astma dijagnostikuje.

- Na kvalitet života više utiče kijavica nego astma. Astma je opasnija zbog eventualnih krajnjih posledica, dok se od kijavice ne umire. Ona je često alergijska bolest i to kod mladih najčešće. Ko je u detinjstvu bolovao od astme može da se nada da će mu se u toku života vratiti simptomi bolesti. Astmu još niko nije izlečio. Ona može da se umiri, ali su bitne dijagnostika i terapija - objašnjava dr Rebić.

Prema njegovim rečima, alergije mogu da dovedu do buđenja astme. Kijavica koja nije lečena može da bude opasna po zdravlje jer ako se diše na usta, a ne na nos, polen direktno dospeva u usta, pa u pluća. Znači, alergijska kijavica mora da se leči, napominje dr Rebić.


Osim lekova protiv alergijskih bolesti primenjuje se i poseban nacin lecenja koji se zove imunoterapija

Sustina imunoterapije je u stvaranju tolerancije organizma prema supstanci koja izaziva alergiju (alergen). Do sada se sprovodila tako sto se pacijentu ubrizgavao razblazen alergen pod kozu. Prvo se daje minimalna kolicina, pa se tokom narednih nedelja i meseci postepeno povecava "mic po mic". Tako se organizam polako "navikava" na alergen. Imunoterapija je nasla svoje mesto u terapiji alergijske kijavice i pojedinih formi alergijske astme kod odraslih, dok se kod dece razlicito prihvata od strane strucnjaka. Moramo reci da postoje studije koje su pokazale da veca deca mogu lepo da reaguju na imunoterapiju, ali ona nosi neke rizike.

Glavna opasnost je nezeljena alergijska reakcija, iako se radi o maloj kolicini alergena. Ovaj problem dobija na znacaju imajuci u vidu da se imunoterapija sprovodi bockanjem - potkoznim injekcijama.

Grupa francuskih alergologa je dosla na ideju da prouci mogucnost sprovodjenja imunoterapije uzimanjem alergena pod jezik i gutanjem. Alergen se daje prirodnijim putem, a osnovna ideja je da se smanji rizik od tezih alergijskih reakcija. Cilj istrazivanja je bio da se proceni potencijalna opasnost od ove vrste terapije, pa su istrazivaci formirali grupu od 690 ispitanika, od kojih je bilo 218 dece. Svi su patili od alergijske kijavice ili blaze do umerene alergijske astme.

Polovina je dobijala razlicite alergene (naravno, postupno povecavajuci koncetraciju u preparatu), a druga polovina je dobijala "laznjak" (koji se strucno zove placebo) misleci da dobijau alergen. Duzina terapije je bila od cetiri meseca do dve godine. U grupi koja je dobijala pravu imunoterapiju nije bilo tezih oblika alergijske reakcije, jedino se kod 40-tak procenata ispitanika pojavio prolazni otok sluzokoze usne duplje. Pojava bronhoopstrukcije je bila cesca kod ispitanika koji su dobijali placebo.

Autori studije su sa zadovoljstvom konstatovali da je ova "oralna" varijanta imunoterapije bezbedna procedura kod dece i kod odraslih. S obzirom da je studija objavljena pre samo nekoliko meseci, ocekuje se da se slicna ispitivanja urade i u drugim zemljama. Tada ce slika o ovoj novoj vrsti imunoterapije biti potpunija.


Kako pobediti alergiju na polen?

Proleće je vreme alergijskih reakcija na polen. Savremena medicina na razne načine, u borbi protiv ove alergije, postiže odlične rezultate.
Piše Dr Zorica Plavšić, spec. alergolog i pulmolog

Sama reč alergija znači izmenjeno, drugačije reagovanje organizma, što znači da osobe koje pokazuju preosetljivost prema nekom alergenu reaguju drugačije od onih koje nisu preosetljive. Što se simptoma alergije tiče, zavisi na kom organu se ispoljava alergijska reakcija. Ukoliko se radi o organima za disanje, možemo da govorimo o dvema najčešćim bolestima, alergijskoj kijavici i alergijskoj astmi, tj. alergijskim promenama koje se javljaju u gornjim ili donjim disajnim putevima. Što se tih alergena tiče, to je na prvom mestu alergija na prašinu, odnosno na grinje iz kućne prašine. Na drugom mestu po učestalosti nalaze se poleni, i to poleni trava, drveća i korova.

Određivanje uzroka alergije
Kad je reč o ispitivanju alergije, rade se pre svega tzv. kožne probe i, nakon toga, ako dobijemo pozitivnu reakciju, rade se laboratorijske analize, praktično, tražimo potvrdu alergije putem krvi, određujući neke ćelije u krvi koje pripadaju grupi belih krvnih zrnaca. Pored toga, određujemo i vrednost nekih specifičnih belančevina, koje se kod osoba koje su alergične stvaraju u mnogo većoj količini nego kod zdravih osoba. Tu vrstu belančevina određuje Institut za imunologiju i alergologiju Torlak. Ukoliko nađemo alergiju na neki od polena, tražimo onu travu ili korov ili vrstu drveta na koju je pacijent najviše alergičan radi primene posebne vrste terapije i prevencije, tzv. imunoterapije. U ovo doba godine, s proleća, ali i u toku leta, pa sve do kasne jeseni, naši pacijenti alergični na polene imaju veoma izražene tegobe.

Alergijska kijavica
Što se alergijske kijavice tiče, najčešće se javlja simptom kijanja u rafalu, kako to obično pacijenti opisuju. Kada dođe u kontakt s polenima, pacijent kija u više navrata, desetak, petnaest puta jedno za drugim, i to je reakcija organizma da se oslobodi zrnaca polena koji su pali na sluzokožu nosa. Pored kijanja, može da se javi i osećaj otečenosti i zapušenosti nosa. koji nastaje kao posledica otoka sluzokože, opet na alergijskoj bazi. Pored otečenosti, može da se javi curenje iz nosa, pojačano stvaranje sekreta u nosu, obično u vidu vodnjikavog bistrog sekreta, koji se nekontrolisano sliva iz nosa.

Alergijska astma
Alergijska astma može da se manifestuje ili kašljem ili gušenjem i stezanjem u grudima, kao posledica alergijske reakcije na polen. Lečenje podrazumeva smirivanje simptoma i lečenje u sezoni polena i kada pacijent ima tegobe, a postoje i mere preventive kada nema polena. Ono što je sada za pacijente značajno jesu lekovi i mogućnosti lečenja alergijskih poremećaja u ovom periodu godine. Što se lekova tiče, na prvom mestu su tzv. antihistaminici, kojih ima nekoliko vrsta i koji se baziraju na delovanju supstance koja se u toku alergijske reakcije oslobađa da ne bi došlo do pojave simptoma. Ti lekovi se uzimaju u periodu od deset do petnaest dana, a ukoliko se simptomi ne smiruju, treba proveriti da nije u pitanju neka naknadna infekcija gornjih ili donjih disajnih organa. To se pre svega odnosi na gornje disajne puteve, kada treba dati i antibiotike.

Zloupotreba kapi za nos
Najčešća greška koju pacijenti čine jeste da nekontrolisano koriste kapi za nos. Kapi za nos deluju tako što izazivaju sužavanje krvnih sudova na nivou sluzokože nosa. Kao posledica tog sužavanja smanjuje se sekrecija iz nosa i pacijent se oseća bolje. Kad god se krvni sudovi suze, smanji se dotok krvi, kao i količina hranljivih materija koje dolaze u sluzokožu, ćelije gladuju i, samim tim, sluzokoža propada jer nema adekvatne ishrane. Zato kapi za nos ne smeju da se koriste nekontrolisano, već samo u dogovoru s lekarom i prema njegovom savetu. Svakako da je zapušen nos velika prepreka za normalno disanje i pacijent se oseća neprijatno kad ne može da diše na nos. Tada je potrebno da se koriste kapi, ali samo u jednom kratkom periodu. Postoji i druga vrsta kapi koje se koriste više kao preventiva, ali i u vreme kada ima polena, to su kapi Dexamethason Neomycin, koje deluju tako što smanjuju otok i alergijsku reakciju. One ne deluju tako brzo kao kapi tipa Olinth ili Nafazol, koje odmah otpuše nos, ali, korišćenjem ovih kapi deset do petnaest dana, sluzokoža se oporavi, pacijent počne da oseća mirise i smanji se sekrecija iz nosa. Postoji i određena grupa sprejeva za nos koji su na bazi hormona, korktikosteroida, i tu se kod pacijenata takođe javlja predrasuda da će se stvoriti zavisnost i da posle toga više neće moći da prestane sa uzimanjem spreja. Sprejevi za nos ne stvaraju nikakvu zavisnost. Oni se koriste mesec i po do dva, s ciljem da se smanji otok i sekrecija. Nakon tog perioda treba napraviti pauzu u njihovom korišćenju. Postoji još jedna vrsta sprejeva, sterilna morska voda, koja služi za toaletu nosa. Nakon šetnje ili nakon boravka u prirodi, osoba koja je alergična treba da ispere sluzokožu nosa morskom vodom.

Alergijske reakcije očiju
Vrlo često kod pacijenata koji imaju simptome alergijske kijavice alergijskim reagovanjem bude zahvaćena i sluzokoža oka i kao simptom se javlja pojačano suzenje iz očiju, peckanje u očima ili, kako to pacijenti kažu, imaju utisak kao da im je zrno peska upalo u oko i ono draži sluzokožu oka. Neophodno je da pacijent ode kod lekara specijaliste i ispita alergiju, da se potvrdi na šta je alergičan i da lekar specijalista preporuči terapiju. Kao preventiva mogu da se nose naočare kada pacijent ide u prirodu ili da se jednostavno ne izlazi napolje onih dana kada je vetrovito i kada je velika koncentracija polenovih zrna u atmosferi.

Primena pumpice kod astme
Drugi važan simptom kod alergijske astme je osećaj stezanja u grudima, odnosno osećaj nedostatka vazduha, tj. gušenja. U periodu kada ima polena u vazduhu, to može da bude u toku celog dana, inače je za astmatičare karakteristično da se bude pred zoru zbog preosetljivosti sluzokože disajnih puteva koja nastaje kao posledica koncentracije hormona nadbubrežne žlezde. Astmatičari veoma oprezno i samo uz konsultaciju s lekarom mogu da koriste lekove protiv alergije. Ono što astmatičari koriste jesu pumpice ili lekovi u obliku sprejeva. I tu postoji predrasuda da će pumpice izazvati zavisnost. To je mišljenje koje se ustalilo među pacijentima, a koje nije tačno. Pacijent se vezuje za pumpicu zato što zna da će mu ona brzo pomoći. Već posle udaha jedne doze leka u spreju dolazi do olakšanja. Astmatičari koriste dve vrste pumpica: jedna je za širenje bronhija, i ona veoma brzo deluje, a druga vrsta pumpica je sa lekovima, hormonskim preparatima, ekstraktima nadbubrežne žlezde, u obliku spreja, koje pacijent uzima posle pumpice koja širi bronhije. To koristi redovno u periodu od nekoliko meseci, od pojave simptoma pa do kasne jeseni. Pacijenti redovno koriste tu pumpicu dvaput dnevno. Pumpicu za širenje bronhija pacijent koristi po potrebi, kada oseti gušenje. Najnoviji proizvod koji ta dva leka objedinjuje u jednom jeste lek u obliku diskusa koji ima komore, iz kojih pacijent samo udahne prah u kome se nalaze obe komponente: i ona koja širi bronhije i ona koja produžava efekat tog leka i sprečava brzo ponovno javljanje opstrukcije. Taj lek kod nas postoji od pre godinu i po dana. Na žalost, nije na pozitivnoj listi. Veoma je komforan, pacijent ga koristi dva puta dnevno, po jedan ili dva udaha i više ništa mu nije potrebno. Za pacijente je to izuzetno dobro zbog toga što spavaju celu noć i ne bude se u zoru.

Vreme opasno za astmatičare
Pacijentima se savetuje da ne izlaze napolje naročito onim danima kada je sunčano a vetrovito, što znači da ima puno polena u vazduhu. Ukoliko moraju da izađu, veoma je važno da redovno uzimaju lekove, a kada su napolju, da nose naočare kako ne bi došlo do kontakta sluzokože oka s polenovima zrnima. Svakako ne treba da drže u stanu nikakvu biljku koja cveta, a naročito ne u prostoriji u kojoj spavaju. Ako stanuju u blizini parkova, trebalo bi da provetravaju prostorije noću, od jedanaest uveče pa do tri-četri sata ujutru, kad je koncentracija polena u vazduhu smanjena.

Medikamentozna preventiva
U okviru prevencije postoji tzv. alergen specifična imunoterapija. Od polena na koji se ima najpozitivnija alergijska reakcija naprave se tri vrste rastvora, koji se pacijentima daju u vidu potkožnih injekcija po određenoj šemi. Sa tom terapijom se počinje po prestanku cvetanja polena i ona se nastavlja do ranog proleća. Drugi oblik prevencije su kapi koje se stavljaju pod jezik. Na taj način se podstiče imuni sistem da deluje zaštitno i sprečava stvaranje velikih koncentracija belančevina odgovornih za simptome alergije




VREME ALERGIJA NA AMBROZIJU

Kraj leta je najkritičniji period za sve one koji su alrgični na ambroziju, a takvih ljudi je sve više.

Iako ne postoje precizni podaci o broju alergičara, broj alergičnih osoba na ambrozija je dostigao broj alergičnih na grinje, koje su do sada bile najčešći uzročnik alergijskog rinitisa.
Leti, dok su temperature visoke i ima malo kiše, koncentracije polena su najveće. Zagađenost vazduha, takođe, potencira aktivnost polena.
U letnjim ?prehladama?, koje se pojavljuju nekoliko godina zaredom, ljudi često ne prepoznaju alergiju. Alergija se najčešće manifestuje u vidu upale očiju i kijavice, svraba u grlu i nosu, javlja se vodeni iscedak iz nosa, otežano disanje - tako da je mnogi zamenjuju sa prehladom.
Virusne prehlade traju od tri do sedam dana, a sve što traje duže nije povezano s virusom, nego upućuje na alergiju. Tada treba da odete kod lekara da bi se otkrilo o čemu je reč.
Evo nekoliko svaeta koji će vam pomoći da se izborite sa ovom letnjom alergijom:
- Cvetanje ambrozije traje od kraja jula do kraja septembra. Zato se osobama koje su alergične na polen preporučuje da izlaze uveče u šetnju, kad rosa smanji koncentraciju polena u vazduhu, ili posle kiše. Oni koji imaju problema moraju da se obavezno pridržavaju propisane terapije lekara i da redovno održavaju higijenu nosa fiziološkim rastvorom
- Ako u okolini nema ambrozije, to ne znači da nema i polena.
Vetar može da prenese polen i do 300 kilometara.
- Iako nisu česte, postoje i ukrštene reakcije. Recimo ljudi koji su alergični na ambroziju mogu da budu alergični i na lubenicu i dinju jer se one oprašuju u istom razdoblju.
- Alergije se ne javljaju samo u detinjstvu. Moguće je da se prvi put pojave u srednjoj dobi dobiti alergiju na pelud. Ova situacija se češće događa ženama.
Novi lekovi
Ako je stalno nadražena, sluzokoža gubi svoju zaštitnu funkciju. Da bi se to sprečilo, simptome alergije treba ublažiti odgovarajućim lekovima.
Najefikasnije deluju kortizonski sprejovi. Ne bojte se! Kortizonski sprejovi nove generacije deluju samo lokalno, ne unose se u ceo organizam i čak i pri dužoj primeni se veoma dobro podnose. Uz njih, lekari najčešće prepisuju tablete ili sprejove sa antihistaminicima. To su aktivne materije koje slabe hormon histamin. Sve češće se prepisuju i preparati sa hromoglicinskom kiselinom.


Polenska kijavica
 domaci recept

Nabavite uljni ekstrakt sledećeg bilja: hajdučka trava, lavanda i kantarion.
Mažite lice pomenutim uljima više puta dnevno. Izmenjujte ulja.

Lavandino ulje se kupuje već gotovo. Ne treba ga razređivati! što je retkost u aromaterapiji!
Ukoliko imate osušen cvet, možete 50 grama cveta ekstrahovati u jednom litru domaćeg maslinovog ulja u vodenom kupatilu na temperaturi od oko 60°C u trajanju od jednog sata. Posuda mora biti blago poklopljena tokom postupka ekstrakcije.
Hajdučka trava se ekstrahuje u količini od 100 grama osušenog cveta na jedan litar maslinovog ulja u trajanju od tri sata. Postupak ekstrakcije je isti kao prethodni.

Za spravljanje kantarionovog ulja preporučio bih dva postupka:
Ekstrahujte 100 grama osušenog cveta dva sata u jednom litru maslinovog ulja. Zapazite sve crveniju boju ulja tokom postupka! Temperatura nikada ne sme preći 60°C (ovaj komentar važi za svo bilje koje se tretira...).
Drugi način se provodi sa svežim cvetom kantariona:
U litarsku staklenku sa širim grlom do vrha sipajte cvetove bez sabijanja. Prelijte cvetove maslinovim uljem koliko treba (do vrha staklenke). Blago zatvorite bocu čepom od smotane gaze i postavite posudu na osunčano mesto da stoji 40 dana. Vremenom će ulje dobijati sve crveniju boju.

Sva ulja čuvajte u tamnoj, staklenoj posudi, na tamnom i prohladnom mestu! Samo tako će očuvati celebna svojstva.

Kako formirati vodeno kupatilo:
U dublju, emajliranu posudu stavite slamu ili više puta savijenu lanenu krpu. Na to stavite staklenu posudu sa biljem i maslinovim uljem. Spolja dolijte hladnu vodu do 2/3 visine staklene posude. Polako zagrevajte emajliranu posudu. Kako voda isparava polako dolivajte novu. Dobro je procenjivati temperaturu termometrom!

Hajdučka trava ~ Achillea millefolium L. – Compositae
Kantarion ~ Hypericum perforatum L. – Hypericaceae
Lavanda ~ Lavandula officinalis Chaix - Labiatae



Dušan N. Kovačević

Ass. dr Goran Vukomanovic










S. Todorović

Nema komentara:

Objavi komentar

Napomena: komentar može objaviti samo član ovog bloga.