subota, 9. veljače 2013.

HOPB

Hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP) ili Chronic obstructive pulmonary disease (COPD) je bolest pluća sa opstrukcijom (suženjem) disajnih puteva. Uzrok je pojačana zapaljenska reakcija pluća na inhalativne agense koja dovodi do progresivne opstrukcije disajnih puteva. Usko je povezana sa hroničim korišćenjem duvana. Pretpostavlja se da 20% muškaraca boluje od hroničnog bronhitisa. HOPB se može nazvati i hronični opstruktivni bronhitis .



Hronični bronhitis

Postoje tri vrste hroničnog bronhitisa koje se nastavljaju jedan na drugi:
1. jednostavni, hronični bronhitis: kašalj sa iskašljavanjem beličastog šlajma, bez bronhijalne opstrukcije. Tifnoov indeks je normalan, iznad 70%
2. HOPB: kašalj sa iskašljavanjem i bronhijalnom opstrukcijom Tifnoov indeks (FEV/FVC *100%) je manji od 70%
3. Opstruktini emfizem: HOPB i ireverzibilo povećani rezidualni volumen

Faktori rizika

Većina pacijanata su pušači, ili su u prošlosti bili pušači. Zagađenje vazduha takođe igra ulogu i nastanku HOBP. Hemijska sredstva,pare, prašina takođe mogu da igraju ulogu, ali najznačajnije je pušenje. Manje značajni faktori rizika su: nedostatka α1 Antitripsina, Kartagenerov sindrom: situs inversus, bronhiekazije, infertilitet.

Patogeneza

U ranoj fazi dominira hipertrofija bronhijalne sluzokože (sluzokoža)sa hipersekrecijom iz bronhijalnih žlezda-diskrinija usled zapaljenske reakcije. Mehanizam čišćenja bronhijalnog epitela je poremećen što olakšava infekciju. Osetljivost sluzokože na spoljašnje faktore je povećana, tako da lakše dolazi do opstrukcije disajnih puteva. Vremenom dolazi do uništavanja treplljastog, bronhijalnog epitela, kolapsa bronhija i zarobljavanja vazduha-air trapping. U toku zapaljenskih procesa iz ćelija zapaljenja: makrofaga, neutrofila... dolazi do oslobađanja enzima koji razaraju alveole, što dovodi do emfizema pluća.

Simptomi

Tipični simptomi su hronični kašalj, iskašljavanje gustog šlajma obično je bele boje, zapaljenja disajnih puteva. ZA HOBP du karakteristični znaci opstrukcije disajnih puteva: zamor pri naprezanju, noćni kašalj, osećaj gubitka vazduha-dispneja, periferna cijanoza, centralna cijanoza. Znaci hiperkapnije (hiperkapnija-povećana koncentracija uglen dioksida u krvi): nemir, tremor, dilatacija vena-crvene oči, somnolencija. Znaci hipertrofije desnog srca-cor pulmonle: edemi na nogama, venski zastoj krvi u vratnim venama, cijanoza.

Kod prgleda se mogu uočiti cijanoza-plava prebojenost delova tela, staklasti nokti, kod emfizema bačvast grudni koš, disanje usnama.

Postoje dva osnova tipa pacijenta s HOPB:
Pink puffer-borac: kahektični-mršav, sa dispnejom-osećajem gubitka vazduha, relativno normalnom saturacijom (zasićenjem) kiseonika
Blue bloater-zadovoljni, debeli pacijent, ali sa padom saturacije kiseonika

Većina pacijenata se nalazi između ova dva ekstrema.

Komplikacije

- Usled hronične hipoksemije(hipoksemija), razvija se sekundarna poliglobulija (policitemija).
- Takođe hronična hipoksemija uzrokuje i pulmonalnu hipertoniju, što dovodi do opterećenja desnog srca i njegove hipertrofije. Hipertrofija desne komore dovodi i do dilatacije, što uzrokuje edeme, poveđanje jetre, venski zastoj.
- Pacijenti često dobijaju i zapaljenje pluća.
- Usled opstrukcije javlja se i emfizem pluća, stadijum 4 GOLD klasifikacije.


Koliko je opasna hronična opstruktivna bolest pluća?

Četvrti uzročnik smrti u svetu

- Hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP) četvrti je (zajedno sa sidom) uzročnik smrti u svetu, posle bolesti srca, šloga i zapaljenja pluća, a svake godine od ove bolesti umre 2,75 miliona ljudi.

Prema procenama Globalne inicijative za HOBP, više od polovine obolelih od ove bolesti nemaju postavljenu dijagnozu i nisu svesni da su bolesni i upravo to je bio razlog da se ustanovi Svetski dan posvećen HOBP-u kako bi se što pre shvatila opasnost od ove bolesti. Stotine miliona ljudi bori se svakodnevno sa njenim simptomima, ali je HOBP i dalje među bolestima koje se nedovoljno dijagnostikuju.

Glavni faktor rizika za nastanak hronične opstruktivne bolesti pluća, koja uključuje i osobe sa hroničnim bronhitisom i emfizemom, jeste pušenje, zatim pasivno izlaganje duvanskom dimu, udisanje prašine i hemikalija na radnom mestu (gasovi, iritansi, isparenja) i unutrašnje aerozagađenje nastalo od organskih goriva koja se koriste za kuvanje i grejanje u nedovoljno provetravanim prostorijama. Na ovu bolest bi trebalo, savetuju lekari, da pomisli svaka osoba koja je izložena ovim faktorima rizika a pri tom kašlje, iskašljava, ima osećaj nedostatka vazduha pri naporu. Dijagnoza se ipak potvrđuje uz pomoć posebnog aparata - spirometra.

Ipak, mnoge osobe sa ovim simptomima ne obraćaju se za pomoć lekaru pa se zato ne postavlja dijagnoza sve dok se bolest ne pogorša toliko da onesposobljava bolesnika. Ispitivanje sprovedeno u Americi pokazalo je da je 2000. godine lekarska dijagnoza postavljena kod deset miliona odraslih osoba, a da je spirometrijskim merenjem čak kod 24 miliona osoba. Lekari su sebi postavili za zadatak da nauče bolesnike da što ranije primete simptome i počnu lečenje to su optimističniji izgledi za dalji tok lečenja.

HOBP nije isto što i astma. Ipak između astme i HOBP-a ima preklapanja i ista osoba može da oboli od obe bolesti.


Hronična opstruktivna bolest pluća HOBP

Hronična opstruktivna bolest pluća se karakteriše ograničenjem protoka vazduha koje nije potpuno reverzibilno. Ograničenje protoka vazduha je obično progresivno i udruženo s poremećenim imflamacijskim odgovorom pluća na štetne čestice ili gasove.

U ovoj definiciji se ne koriste termini hronični bronhitis ( koji se definiše na osnovu postojanja kašlja i stvaranja sputuma tokom najmanje 3 meseca u dve uzastopne godine) i emfizem ( definiše se kao destrukcija alveola i koji predstavlja patološki termin).

Simptomi HOBP uključuju:

-Kašalj
-Stvaranje sputuma
-Dispnoju (otežano disanje) pri fizičkom naporu



Epizide pogoršanja ovih simptoma su česte. Hroničan kašalj i stvaranje sputuma često prethodi mnogo godina azvoju ograničenja protoka vazduha, iako se u svih osoba koje kašlju i iskašljvaju neće razviti HOBP.

Faktori rizika: Šta izaziva HOBP?

Pušenje duvana: Najvažniji faktor rizika za HOBP je pušenje cigareta, lula, cigara ili neki drugi način pušenja duvana.

Drugi utvrđeni razlozi su prašina i hemikalije na radnom mestu, zagađenje u zatvorenom prostoru nastalo od upotrebe bioloških goriva za zagrevanje i kuvanje u slabo provetrenim prostorijama, zagađenje vazduha na otvorenom prostoru mada specifična uloga udisanja čestica iz zagađenog vaduha u izazivanju HOBP još nije u potpunosti jasna. Pasivno pušenje cigareta takođe doprinosi respiratornim simptomima i HOBP.

Dijagnostikovanje HOBP

Dijagnozu HOBP treba razmotriti kod svake osobe sa karakterističnim simptomima bolesti i podatkom izloženosti faktorima rizika za bolest, posebno pušenje cigareta.

Ključni indikatori za razmatranje dijagnoze HOBP su: hroničan kašalj koji se javlja povremeno ili svakodnevno, često postoji tokom celog dana, retko samo noću, hronično stvaranje sputuma, ponovljene epizode akutnog bronhitisa, dispnoja koja može biti progresivna, perzistetna, pogoršava se tokom fizičkog napora, pogoršava se tokom respiratornih infekcija.

Dijagnoza treba da se potvrdi spirometrijom. Spirometrija je jednostavan test kojim se meri količina vazduha koju bolesnik može da izduva - forsirani vitalni kapacitet (FVC) i vreme koje je potrebno za to FEV1 - forsirani ekspirijumski volumen u prvoj sekundi. Izračunava se odnos FEV1/FVC. Spirometrijski rezultati se izražavaju kao procenti ostvarenja predviđenih vrednosti, uz upotrbu odgovarajućih normalnih vrednosti na osnovu pola, godina i visine. Oboleli od HOBP tipično pokazuju smanjenje i FEV1 i FEV1/FVC.

Klasifikacija HOBP prema težni:

Stadijum 0 : U riziku - Hroničan kašalj i stvaranje sputuma, plućna funkcija još uvek normalna.

Stadijum I: Blaga HOBP - Blago ograničenje protoka vazduha (FEV1/FVC<70% ali je FEV1>ili =80% od predviđenih vrednosti) i obično ali ne uvek, hroničan kašalj i stvaranje sputuma. U ovom stadijumu osobe moraju biti svesne da je njihova plućna funkcija oštećena.

Stadijum II: Srednje teška HOBP - Pogoršanje ograničenja protoka vazduha (50< ili =FEV1 <50% predviđene vrednosti), i obično progresija simptoma sa otežanim disanjem koje se tipično ispoljava pri naporu.

Stadijum III: Teška HOBP - dalja pogoršanja opstrukcije (30%< ili=FEV1<50% predviđene vrednosti), pogoršanje nedostatka vazduha i ponovljene egzarcebacije koje utiču na zdravstveno stanje bolesnika.

Stadijum IV: Vrlo teška HOBP - Teško oštećenje protoka vazduha (30%< ili FEV1<50% plus hronična respiratorna isuficijencija). U ovom stadijumu kvalitet života bolesnika se primetno pogoršava, a egzarcebacije mogu da ugroze život bolesnika.

Ciljevi efikasnog zbrinjavanja HOBP su: sprečavanje progresije bolesti, ublažiti simptome, poboljšati podnošenje fizičkog napora, poboljšati zdravstveno stanje, sprečiti i lečiti komplikacije, sprečiti i lečiti egzacerbaciju, smanjiti mortalitet i sprečiti ili svesti na najmanju meru neželjene efekte lečenja.

Deo teksta iz publikacije:"Dzepni vodič za dijagnostikovanje, lečenje i prevenciju HOBP - Vodič za zdravstvene radnike.



Brokoli štite pluća

Grupa američkih naučnika s medicinskog fakulteta "Džons Hopkins" u Baltimoru konstatovala je da brokoli pomaže pacijentima koji pate od hronične opstruktivne bolesti pluća.

Radi se o tome, kako su istakli naučnici, da brokoli u sebi sadrži supstancu sulforafan koja sprečava nestanak proteina NRF2 koji, između ostalog, štiti pluća od atmosferskog zagađenja i duvanskog dima.

Hronična opstruktivna bolest pluća (HOPB), bolest respiratornog porekla koja "napada" bronhije, danas predstavlja peti uzrok smrtnosti u svetu, a mogao bi, kako predviđa Svetska zdravstvena organizacija, da ubrzo postane i treći uzrok smrtnosti izazvane nekom od bolesti, zbog sve većeg broja pušača.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, HOBP usmrti u proseku po jednu osobu svakih 10 sekundi. Iako se može izbeći, ta bolest nije izlečiva i obično se polako vremenom pogoršava.

Najčešći simptomi hronične opstruktivne bolesti pluća su "gubljenje vazduha", prekomerno lučenje sekreta i hroničan kašalj.

U svetu, prema procenama Svetske zdravstvene organizacije, postoji 210 miliona ljudi obolelih od HOBP-a, bolesti od koje je 2005. godine umrlo tri miliona ljudi.


Kad se pluća bore za svaki udah
Stalno raste broj obolelih od hronične opstruktivne bolesti pluća: oko 10 odsto stanovnika starijih od 40 godina bori se za vazduh .
HOBP je prvenstveno bolest pušača


U Srbiji svake godine raste broj obolelih od hronične opstruktivne bolesti pluća (HOBP). Pulmolog sa Instituta za plućne bolesti i tuberkulozu KCS dr Vesna Bošnjak-Petrović, predsednica Udruženja za HOBP i astmu, kaže kako se u Srbiji procenjuje da od HOBP boluje od osam do 10 odsto stanovnika starijih od 40 godina, a među njima je sve više žena.

– Ova bolest je u svetu označena kao četvrti faktor umiranja i jedan od najčešćih uzroka teške invalidnosti. Oboljenje je samo na prvi pogled bezazleno, jer počinje kašljem kod pušača, ali se postepeno pogoršava, čovek otežano diše, zamara se brže od ljudi istih godina… Na kraju ovi bolesnici više ne mogu da obavljaju ni osnovne životne aktivnosti poput lične higijene i ishrane – objasnila je za „Politiku” doktorka Bošnjak-Petrović.

Najveći problem je što se kod većine obolelih dijagnoza postavlja sa zakašnjenjem, kada je plućna funkcija oštećena, jer pušači, koji čine ubedljivo najveći broj obolelih, pogrešno smatraju da je kašalj nešto što „normalno” ide uz pušenje. Naša sagovornica kaže kako se uobičajeno događa da pušači često tegobe tipične za HOBP – kašalj, otežano disanje, zamor i povećan nastanak ispljuvka – pripisuju pušenju, a ne razmišljaju da je nedostatak vazduha, gubitak kondicije znak ozbiljne bolesti. Važno je uraditi spirometriju i sve ostale preglede. Ova bolest je, prema rečima dr Bošnjak-Petrović, progresivna, dakle, stalno se pogoršava.

Prema poslednjim procenama Svetske zdravstvene organizacije, u svetu ima 210 miliona ljudi koji boluju od ove bolesti, a u 2005. godini od HOBP je umrlo više od tri miliona ljudi, što predstavlja pet procenata svih smrtnih slučajeva u svetu. Usled toga poslednjih nekoliko godina najjače farmaceutske kuće ulažu veliki istraživački potencijal i novac u istraživanje efikasnosti novih lekova, koji mogu da uspore tok ove teške bolesti. Nova nada za obolele stiže u najavi da bi za desetak dana trebalo da budu objavljeni prvi rezultati studije UPLIFT, koju su sponzorisale poznate farmaceutske kompanije Beringer Ingelhajm i Fajzer. Lek generičkog naziva tiotropijum, koji usporava tok HOBP, istražen je u studiji koja je trajala četiri godine, u 37 zemalja, a obuhvatila je 5.993 obolela od HOBP.

Ovaj lek, kako nam potvrđuje doktorka Bošnjak, već koriste pacijenti u Srbiji, jer uz njega lakše dišu i uzima se jednom dnevno, ima produženo dejstvo do 24 časa. Pripada grupi bronhodilatatora i antiholinergika, koji pre svega šire bronhije i otklanjaju smetnje „zarobljenog vazduha”, ali ga pacijenti za sada dobijaju samo uz plaćanje 50 odsto participacije, kao i ostale lekove iz ove grupe. Mesečna terapija tiotropijumom košta 1.500 dinara. Nažalost, kako je HOBP bolest siromašnijih osoba, mnogima je to ipak skupo.

– Iako imaju teško oštećenje funkcije pluća, kvalitet života ovih pacijenata može da se popravi uz obavezni prekid pušenja i odgovarajuće lekove koji olakšavaju tegobe. Vrlo je značajna fizikalna terapija, koja podrazumeva da pacijent nauči vežbe disanja i jača mišiće disajnih organa, da šeta.




http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Kad-se-pluca-bore-za-svaki-udah.lt.html


Izvor: RTS

Izvor: http://www.topvita.info/clanak.asp?id=619




Izvor: http://arhiva.glas-javnosti.co.yu/arhiva/2003/11/25/srpski/D03112403.shtml


Izvor: http://sr.wikipedia.org/sr-el/Хронична_опструктивна_плућна_болест

Nema komentara:

Objavi komentar

Napomena: komentar može objaviti samo član ovog bloga.