četvrtak, 4. travnja 2013.

Ako ne možete prestati onda smanjite broj cigareta


Bezbrojne studije dokazuju prednosti potpunog prestanka pušenja, uključujući manji rizik od bolesti, duži očekivani životni vek i bolji kvalitet života. Ali zdravstveni radnici znaju da potpuni prestanak može da bude dug i težak proces sa malim procentom uspeha.


Lekari se svakog dana sreću sa pacijentima koji ili ne mogu ili neće da prestanu da puše, kaže Viki Majers, istraživač sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Tel Avivu. Zbog toga su ona i njene kolege, dr Jariv Gerber i prof. Uri Goldburt sa Fakulteta za javno zdravlje Univerziteta u Tel Avivu, ispitali stopu preživljavanja i očekivane dužine života među pušačima koji su smanjili pušenje a ne potpuno prestali. Njihovi podaci su obuhvatili neuobičajeno dug period od 40 godina.

Iako su oni koji su potpuno prestali da puše pokazali najveći napredak što se tiče stope smrtnosti – rizik od prerane smrti smanjen za 22 odsto u odnosu na pušače koji su nastavili da puše istim intenzitetom – i osobe koje su smanjile pušenje su takođe ostvarile veliku prednost, uz smanjenje rizika za 15 odsto. Ovi rezultati pokazuju da smanjeno pušenje predstavlja dobru strategiju smanjenja rizika, kaže Majersova i dodaje da bivši strastveni pušači imaju najviše koristi od smanjenja pušenja.

Rezultati ovog istraživanja objavljeni su u časopisu American Journal of Epidemiology.

Smanjenje pušenja za duži  život

Da bi ispitali uticaj promena intenziteta pušenja tokom vremena, istraživači su koristili podatke o jednoj grupi ispitanika u Studiji o ishemijskoj bolesti srca u Izraelu koja je obuhvatala bazu podataka o ukupno 4.633 zaposlena muškarca prosečne starosti 51 godine na početku studije. Intervjui o njihovim pušačkim navikama su obavljeni 1963. i ponovljeni 1965, dok je stopa smrrtnosti među učesnicima praćena u narednom periodu od 40 godina.

Tokom prvog intervjua, učesnici su podeljeni po kategorijama na osnovu broja popušenih cigareta na dnevnom nivou – bez cigareta, 1-10 cigareta, 11-20 cigareta i više od 21 cigarete. U drugom intervjuu, istraživači su ispitivali da li su ispitanici povećali, zadržali, smanjili ili prestali da puše u naredne dve godine, pri čemu su ,,povećanje’’ i ,,smanjenje’’ definisani kao pomeranje za jednu kategoriju naviše ili naniže u pogledu konzumiranja cigareta.

Kao što je i bilo očekivano, dugoročno su najbolje rezultate ostvarili učesnici koji su ostavili pušenje, uz smanjenje smrtnosti od svih potencijalnih uzročnika za 22 odsto. Oni koji su smanjili pušenje za jednu kategoriju ili više su smanjili rizik od smrtnosti od svih potencijalnih uzročnika za 15 odsto a od smrtnosti usled kardiovaskularnih bolesti za 23 odsto. Pored toga, istraživači su merili stopu preživljavanja učesnika do njihove 80. godine. Oni koji su prestali da puše su povećali šanse da dožive 80-tu za 33 odsto, a oni koji su smanjili pušenje za 22 odsto.

Majersova kaže da njihova studija, jedna od retkih koja se bavi smanjenjem pušenja, pokazuje da je smanjenje svakako bolje nego ne činiti ništa. Ona posebno ističe značaj dugoročnog perioda praćenja uticaja smanjenja pušenja, za razliku od drugih studija, s obzirom da šteta prouzrokovana pušenjem i proces oporavka nakon toga traju dugo.

Nikada nije prekasno

Jedna od važnih lekcija ove studije, kaže Majersova, jeste da nikad nije kasno da promenite pušačke navike. Učesnici u ovoj studiji, koji su u proseku imali pedeset godina kada je započeta, i dalje su mogli da ostave ili smanje pušenje i ostvare dugoročnu korist od toga. Iako smanjenje predstavlja kontroverznu politiku – neki zdravstveni radnici smatraju da ona umanjuje snagu poruke o prestanku pušenja – pušači treba da preduzmu bilo kakve korake da bi poboljšali svoje zdravlje u dugoročnom smislu, savetuje ona.

Izvor: http://www.eurekalert.org/pub_releases/2012-11/afot-css111912.php

Nema komentara:

Objavi komentar

Napomena: komentar može objaviti samo član ovog bloga.