četvrtak, 4. travnja 2013.

Kako pobijediti grinje?



Največi broj asmatičara imaju alergijsku astmu. To je astma koja se karakteriše snažnim reakcijama prema alergenima koji nas okružuju. Većina asmatičara u zimskim mesecima oseća veliko olakšanje zato što nema polena, ambrozije i drugih alergena koji bi zagorčavali njihov život. Ali i dalje ostaje veći broj ljudi koji i tokom zime osećaju određene simptome.

Ukoliko stalno kijate, oči vam suze, crvene su i svrbe, nos je zapušen ili curi, imate suv nadrazajni kašalj, a to vam se dešava tokom zime, trebalo bi da posumnjate na alergiju na grinje.

Ukratko o atopijskoj alergiji

Alergijski trougao
Atopijska alergija je nasledna, porodična sklonost ka ispoljavanju: alergijske kijavice, astme, ekcema, pojedinačno ili u kombinaciji.  Alergija nastaje usled pojačane, i skoro uvek nepotrebne, imune reakcije organizma prema određenim materijama koje se nazivaju alergenima (pole trave i drveća, buđ, grinje, duvanski dim, dlake životija i sl). U kontaktu sa alergenima ljudski organizam stvara brojna antitela koja se vezuju za specialne ćelije koje se nazivaju masteociti i bazofili (to su među najznačajnijim ćelima), i dovode do oslobađanja mnogobrojnih fiziološki aktivnih jedinjenja (histamin, bradikinini, citokini…) koja kod atopičara izazivaju pojavu karakterisitčnih reakcija, koje ponekad mogu biti opasne po zivot-anafilaktički šok (najčešće posle primene penicilina).

Nevidljivi neprijatelj u vašoj kući
Posle polena grinje su najčešći uzročnik alergija.

 Grinje su paraziti iz roda zglavkara, kojih ima u svakoj kući ili stanu. Žive u ljudskom okruženju: krevetima, dušecima, posteljini, zavesama, tepisima, plišanim igračkama, tapaciranom nameštaju, odnosno tamo gde ne dopiru direktno sunčevi zraci, pa tako mogu da se sakriju duboko u šupljine između vlakana, gde su bezbedne od usisivača i drugih opasnosti. Odatle izlaze na površinu da uzmu hranu. Hrane se sljuštenim (izumrlim) ćelijama ljudskog tela, peruti i raznim organskim materijama (čestice brašna, testenine i slično). Nemaju želudac, luče enzime i speifične belančevine, kojima oblažu hranu i potom je izlučuju kao izmet, koji ima snažno alergogeno dejstvo. Ljudsko telo u proseku odbaci oko jedan i po gram kože dnevno, što je dovoljno da se nahrani, pod idealnim uslovima, oko milion grinja. Odgovara im temperatura od 20 stepeni i visoka vlaznost vazduha (60 do 80 odsto) kao i vlaga u neposrednom okruženju (znoj).


Realan mikroskopski izgled grinja
Dužina života muških grinja je do 30 dana, a oplođena ženska grinja živi i do 70 dana i izleže 60 do 100 jaja. Iz jaja se prvo izleže larva, koja se razvije u odraslog parazita. Za vreme svog života ženska grinja ostavi oko 2000 čestica fekalija i još veži broj inficiranih čestica prašine. Grinje preživljavaju u svim klimatskim uslovima osim na velikim nadmorskim visinama, gde se ne razmnožavaju. Kada je vlažnost vazduha manja od optimalne, grinje funkcionišu sporije, postaju uspavane i mogu da umru. Ne uzimaju vodu ustima, već je apsorbuju iz vazduha.

Bolesti uzrokovane grinjama:
Grinje kao i svi ostali jaki alergeni mogu da izazovu karakteristične alergijske simptome.


Ekcem
Urtikarija (koprivnjača) zahvata površinski sloj kože u vidu crvenih, ograničenih ispupčenja sa bledim centrom, koja se mogu slivati međusobno. Praćena je svrabom, javlja se na bilo kom delu tela, u naletima, u trajanju od 24 do 72 sata, pri čemu jedne promene blede, a javljaju se nove.  Lečenje obuhvata otkrivanje uzročnog faktora i njegovu eliminaciju. U upotrebi su lekovi iz grupe antihistaminika. Kortikosteroidi se retko primenjuju sistemski.

Alergijsku kijavicu i konjunktivit karakterišu: curenje iz nosa ili zapušen nos, kijanje, svrab, crvenilo i suzenje očiju. Terapija obuhvata primenu antihistaminika (potreban je oprez zbog sedativnog efekta i smanjenja koncentracije) kao i glikokortikoida intranazalno. Najbolje efekte ima imunoterapija, odnosno specifična hiposenzibilizacija, koja se sprovodi dugo (tri do pet godina).
Plantarni dermatitis predstavlja alergijsku reakciju koja zahvata najčešće dlanove i stopala i karakterise se svrabom, crvenilom, suvoćom kože i na kraju perutanjem.
Astma je hronično zapaljenje sluzokože disajnih puteva, koje se klinički manifestuje napadima otežanog disanja sa sviranjem i pištanjem u grudima, koji prolaze spontano ili pod dejstvom terapije.

Kijavica
Teška borba
Jedna jako važna karakteristika grinja je da su skoro neuništive, teško je potpuno ih ukoniti iz vaše okoline. Evo nekoliko korisnih saveta:

Koristite jastuke, dušeke i presvlake koje su nepogodna sredina za život grinja.
Redovno menjajte posteljinu, neophodno je minimum jednom nedeljno.
Koristite usisivače sa hepa filterima ili vodenom parom
Posteljinu perite 1h na temperaturi od 60 stepeni.
Plišane igraćke ostavite u zamrzivaču preko noći i zatim ih oprati.
Koristite klima uređaje sa filter sistemima, i često perite i dezinfikujte filtere.
Redovno proveravajte prostor.
Neophodno je znati da izbeljivači i deterdženti ne mogu uništiti grinje.
Acarosan sprej je jedini dostupan preparat koji je specializovan za uništavanje grinja, a da pri tome ne izaziva alergijsku reakciju
( http://www.astma.rs/astma/acarosan-duo-sprej-koji-vam-moze-pomoci-u-borbi-protiv-grinja/ )

Nema komentara:

Objavi komentar

Napomena: komentar može objaviti samo član ovog bloga.