četvrtak, 4. travnja 2013.

Prestanak pušenja smanjuje anksioznost


Ako sa uspehom ostavite pušenje, imate više šansi da se osećate manje anksiozno, tvrde istraživači sa Oksforda, Kembrdža i Kraljevskog koledža u Londonu u najnovijem broju časopisa British Journal of Psychiatry.

Autori objašnjavaju da je opšte mišljenje da prestanak pušenja dovodi do veće nervoze i da pušenje smanjuje stres ovim otkrićima dovedeno u pitanje.




,,Iako preovladava mišljenje da pušenje smanjuje stres, ono je pogrešno. Istina je potpuno suprotna: pušenje verovatno izaziva anksioznost i pušači zaslužuju da to znaju, kao i da shvate da njihovo sopstveno iskustvo može da bude pogrešno'', pišu istraživači.

U ovoj studiji naučnici su pratili 491 pušača koji su posećivali državne klinike za prestanak pušenja širom Engleske. Svi su dobili nikotinske flastere i dolazili na preglede svake nedelje. Njih 106 (21,6 odsto) je dobilo dijagnozu mentalnih problema, uglavnom anksioznosti i poremećaja raspoloženja, pre nego što su pokušali da ostave pušenje.

Na početku studije, svi učesnici su testirani na anksioznost. Takođe im je postavljeno pitanje da li puše ,uglavnom iz zadovoljstva', ,uglavnom da bi izdržali pritisak' ili ,i jedno i drugo'.

68 učesnika (24 odsto) i alje nije pušilo šest meseci kasnije. Njih desetoro je imalo neki psihijatrijski poremećaj.

Autori tvrde da je došlo do značajne razlike u nivou anksioznosti među onima koji su sa uspehom ostavili pušenje u poređenju sa onima koji nisu.

Kod ispitanika koji su sa uspehom prestali da puše došlo je do smanjenja anksioznosti. To je naročito billo vidljivo kod bivših pušača koji su pušili ,da li izdržali pritisak' u odnosu na one koji su pušili ,iz zadovoljstva'.

Među onima kojima su opet počeli da puše, kod onih koji su pušili ,iz zadovoljstva' nije došlo do promene nivoa anksioznosti nakon što su se vratili ovoj navici. Međutim, kod onih koji su pušili ,da bi izdržali pritisak', kao i kod učesnika sa dijagnostikovanim problemom sa mentalnim zdravljem, došlo je do porasta anksioznosti.

Oni koji su pušili da bi izdržali pritisak imali su mnogo veće šanse da zapale cigaretu odmah nakon što ujutro ustanu iz kreveta. Istraživači kažu da je cilj ovakvog ponašanja ,,sprečavanje simptoma odvikavanja, uključujući anksioznost''. Ako su uspeli da ostave pušenje, ove ponovljene epizode anksioznosti su vremenom nestale i oni su se osećali manje anksiozno.

Što se tiče učesnika koji su ponovo počeli da puše i doživeli veći nivo anksioznosti, autori kažu sledeće:

,,Ne postoji drugi uzročni mehanizam osim da su oni koji su se vratili pušenju zabrinuti zato što nastavljaju da se izlažu zdavstvenom riziku usled pušenja.

Zaključak je da prestanak pušenja verovatno smanjuje anksioznost, što je prisutnije kod onih koji imaju neki psihijatrijski poremećaj i onih koji puše da izdržali pritisak. Neuspeh pri ostavljanju pušenja može u izvesnoj meri da uveća ankioznost, a u klinički relevantnoj meri kod osoba sa psihijatrijskim poremećajem i onih koji puše da i izdržali pritisak.

Doktori treba da uvere pacijente da je prestanak pušenja koristan za njihovo mentalno zdravlje, ali isto tako da prate klinički relevantan porast anksioznosti kod osoba koje ne uspeju da ostave pušenje.''

Dosadašnje studije su dale kontroverzne rezultate u vezi sa uticajem na anksioznost. Naučnici sa Državnog univerziteta u Virdžiniji kažu da su ustanovili da inaktivacija podjedinice beta2, potklase nikotinskih receptora koja vezuje nikotin, smanjuje anksioznost. Oni smatraju da nikotin deluje kroz inaktivaciju, a ne kroz aktivaciju.

Izvor: http://www.medicalnewstoday.com/articles/254544.php
tvojapluca.rs

Nema komentara:

Objavi komentar

Napomena: komentar može objaviti samo član ovog bloga.