nedjelja, 19. listopada 2014.

Jesenje infekcije gornjih disajnih puteva

Nakon visokih letnjih temperatura, konačno je stigla i jesen sa niskim temperaturama vazduha i velikim razlikama između dnevnih i noćnih temperatura.
Bolesti koje nam sa sobom donosi jesen su:
-najčešći uzrok izostanka sa posla ili iz škole.
-najčešći povod odlasku lekaru.
-najčešći razlog neopravdanog uzimanja antibiotika.



Prirodna otpornost organizma se sa snižavanjem temperatura znatno smanjuje i time se povećava sklonost ka akutnim infekcijama gornjih disajnih puteva. Većoj učestalosti oboljevanja doprinosi i duži boravak ljudi u zatvorenim prostorijama sa nedovoljno svežeg vazduha kao što su kancelarije, vrtići, radna mesta, prevozna sredstva…
Srećom, najveći broj tih respiratornih infekcija je blag i ne zahteva neko ozbiljnije lečenje.

Koliko su česte respiratorne infekcije?
Akutne infekcije gornjih disajnih puteva ARI su među najčešćim bolestima čoveka. Deca oboljevaju češće od odraslih (4 do 7 puta godišnje). Odrasle osobe oboljevaju 3 do 5 puta godišnje. Deca koja borave u vrtićima ili jaslama imaju najveći broj ovih infekcija godišnje, čak i do 10 puta. Razlog ovome leži u nedovoljnoj razvijenosti njihovog imunog sistema kao i izloženost raznim mikroorganizmima u kontaktu sa drugom decom. Poznato je da postoji više od 500 različitih mikroorganizama koji mogu izazvati pomenute bolesti.
Razlozi zbog kojih su ARI tako česte su sledeći:
-lak način prenosa infektivnog agensa, dodirom i kapljičnim putem.
-disajni putevi čoveka su otvoreni i pristupačni infektivnim agensima.
-veliki broj uzročnika bolesti.
-nedovoljna prevencija bolesti.
-ograničene mogućnosti lečenja bolesti.


Najčešći uzročnici akutnih respiratornih infekcija.
Uzročnici ovih infekcija mogu biti i virusi i bakterije. Blage infekcije gornjih disajnih puteva su u 90% slučajeva izazvane virusima. To su respiratorni virusi. Znatno ređe su uzrok akutnih respitratornih infekcija bakterije: Streptoccocus pneumoniae, Streptoccocus pyogenes, Haemophilus influenzae i Moraxella catarrhalis.
Postoji više od 200 vrsta virusa koji izazivaju simptome prehlade. To su najčešće rinovirusi, reovirusi, koronavirusi, virusi parainfluence i drugi manje virulentni virusi koji izazivaju običnu prehladu. Ostali virulentniji tipovi virusa izazivaju febrilni respiratorni katar, dok virusi influence tip A i B izazivaju grip.


Kako se bolest manifestuje i leči?
Dok virusi daju lakšu kliničku sliku poput obične prehlade, respiratorni katar i grip, bakterijska infekcija ima ozbiljniju kliničku sliku poput upale grla, sinusa i srednjeg uva. Može da se javi kao primarna infekcija ili kao bakterijska superinfekcija nakon preležane virusne infekcije (upala uha, upala sinusa, streptokokna upala grla).

Obična prehlada prolazi bez povišene temperature i opštih simptoma. Bolesnik se žali na kijavicu i konjuktivitis. Komplikacije se retko javljaju, a lečenje je usmereno samo na ublažavanje simptoma bolesti.

Febrilni respiratotni katar karakteriše povišena telesna temperatura i prisutnost opštih simptoma. Pacijent se žali na kašalj, grlobolju, promuklost. Lečenje febrilnog respiratornog katara je, ukoliko ne postoje komplikacije,  simptomatsko. Ukoliko se jave komplikacije poput zapaljenja uva, grla, sinusa onda se primenjuju i antibiotici.
Grip ili influenca je znatno ozbiljnije oboljenje koje izazivaju virusi gripa koji se pojavljuju svake godine u sezoni gripa.
Kada se primenjuju antibiotici?
Neophodno je naglasiti da je upotreba antibiotika u slučaju nekomplikovanih virusnih infekcija disajnih puteva potpuno neopravdana. Kako je u preko 90% slučajeva izazivač virus, oni neće biti tu od pomoći. Antibiotici se primenjuju u slučaju nastanka komplikacija poput streptokokne upale grla, sinusa ili srednjeg uva.
bronhitis.rs

Nema komentara:

Objavi komentar

Napomena: komentar može objaviti samo član ovog bloga.